Sonja Liht: Aleksandar Vučić želi podršku NVO, hoće da proširi podršku reformskom i proevropskom kursu vlade

NOVI SAD - Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da nedavni susreti predstavnika nevladinih organizacija sa premijerom Aleksandrom Vučićem, kojih su nedavno održani na njegovu inicijativu, ukazuju da se došlo do zaključka da civilni sektor može da bude saradnik i da u njeme sede ljudi kojima je stalo do doborobiti društva. Ona je u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine kazala da ti susreti pokazuju i da su "premijer i neki njegovi saradnici razumeli da bez korišćenja sveukupnih intelektualnih i ljudskih resursa Srbija teško može da izađe iz teške situacije u kojoj se nalazi".

"Nadam se da će postepeno taj odijum koji je razvijan još u Miloševićevo vreme, polako da nestaje i da će i oni koji su NVO smatrali neprijateljem države shvatiti da je civilni sektor neophodan u vođenju ravojnih procesa", rekla je ona.

Sonja Liht je kazala da je njen utisak sa tih sastanaka da "premijer želi da proširi podršku reformskom i proevropskom kursu vlade", dodajući da taj proces ne mogu da iznesu samo politički akteri.

Upitana da li je na tim sastancima ipak izostao konsenzus oko pitanaj stanja ljudksih prava, medija, zaštitnika građana, kako su to izneli neki od učesnika razgovora s premijerom, Sonja Liht je rekla da je istina da se manje pričalo o tim temama, ali da je nerealno očekivati da će jedan sastanak dovesti do potpunog konsenzusa.

"Ja sam taj sastanak razumela kao početak otvaranja dijaloga kojim se možda može doći do konsenzusa", navela je ona.

Prema njenim rečima, i civilno društvo nekad ima "doktrinarni pristup prema određenim temama i ljudima, bez realne ocene onog što je stvarno urađeno".

"Za mene je demokratski deficit nespremnost za dijalog", istakla je ona i dodala da određenog "emotivnog naboja" ima na svim stranama - i u civilnom sektoru i među političkim zvaničnicima, što smatra pogrešnim.

"Zato je važno razmišljati o rečima koje se javno izgovaraju, jer se lako upada u ostrašćenost, što nikome ne može pomoći, već, naprotiv, može nad odvesti u opasne vode, a to smo već sve probali", ukazuje Liht.

Ona je istakla da neke javne izjave direktno podstiču nasilje, navodeći da zato ne treba da čudi što je u crnim hronikama sve više strašnih vesti.

Upitana da li se premijer Vučić predstavncima NVO žalio na predsednika Republike Tomislava Nikolića u pogledu najave nove platforme o Kosovu, kako se prethodnih dana spekulisalo u javnosti, Liht je kazala da ne želi da iznosi detalje razgovora sa premijerom, jer smatra da to nije pristojno pošto ti razgovori nisu bili javna debata.

Komenatrišući ovu inicijativu predsednika Srbije, ona je rekla da taj tekst nije videla, te da nema ništa protiv toga da se razgovara o Kosovu. Međutim, kako je dodala, razgovori o Kosovu treba da podrazumevaju i sagledavanje gde je Srbija danas u odnosu na Kosovo, šta je do sad učinjeno u tom pogledu, kao i to da je "Briselski proces izuzetno važan, dok vraćanje na nešto što je bilo pre toga ne bi pomoglo Srbiji".

Sonja Liht smatra da organizacije civilnog drušva treba da učestvuju u javnim debatama vezanim za proces evrointegracija , te da je važno da se iskoristi njihovo znanje i iskustvo u tom pogledu, ali da ipak civilni sektor ne treba da učestvuje u pisanju zakonskih predloga niti u pregovorima sa evropskim institucijama, kao što je Evropska komisija. Zbog toga, kako je dodala, što NVO sektor ne može da preuzme odgovornost za implementaciju postignutih rešenja jer za to nema mehanizme, niti bi smeo da izgubi kritički odnos prema tim rešenjima.

Inicijativa za otvaranje pregovaračkih poglavlja, prema njenim rečima, je ozbiljan proces pregovaranja i lobiranja koji mora da teče permanentno.

Nedavna izjava premijera Vučića da je umoran od strpljenja njoj zvuči kao teza koja se može čuti iz EU: "umorni smo od proširenja".

"Srbija ne sme da bude umorna od dokazivanaja da su nam pregovori važni, a što podrazumeva i jačanje standarda u svakom pogledu. Jer, ako ne ojačamo svoje institucije i ako se građani ne osećaju bezbednije, mi ćemo nastaviti da živimo životom koji nije dostojan čoveka", ocenila je ona.

(RTV)