Sonja Biserko: Srbija mora odustati od nacionalističke politike, silom ili milom

Sonja Biserko predstavila je u Sarajevu knjigu "Urušavanje Jugoslavije-fatalna privlačnost srpskog nacionalizma", u kojoj je za raspad bivše države i građanski rat optužila srpski nacionalizam kakav se pamti još iz 19. veka.

"Knjiga je bila pokušaj da se razume pozadina ratova u proteklih 20 godina, jer oni nisu počeli iz čista mira", rekla je Biserko na predstavljanju knjige.

"Moj primarni cilj je bio da i sama naučim šta se iza svega toga krilo i uzela sam kao odrednicu godinu 1966, od Brionskog plenuma, kada je Jugoslavija odlučila da se federalizuje i kada je srpska strana to doživela kao krah Jugoslavije i početak kraja te zemlje. Tada počinju pripreme kroz kulturnu sferu, a kasnije i političku, a zaustavila sam se na '91. godini, sem što imam prilog kojim objašnjavam šta je posledica te politike.

Danas se vidi da se Srbija nalazi u situaciji kada i sama mora odustati od toga, silom ili milom. To je prosto pokušaj razumevanja orijentacije u srpskoj politici, koja očigledno nije nova i ima korene s početka veka. Ovo je pokušaj da se razume kako takva politika, ne samo Srbiju, već bilo koju zemlju koja se upusti u nju, dovede do kraha. Važno je da mladi ljudi imaju bar neku osnovu da počnu i sami da istražuju", objasnila je Biserko.

Ona je ocenila da je put transformacije društava na ovim prostorima dugačak, ali da je evropski put okvir u koji je međunarodna zajednica stavila zemlje balkana i kojima teži.

"Nacionalizam je još živ, ali on više nema tu mobilizatorsku snagu, to se pokazalo sada prilikom potpisivanja sporazuma Beograd-Priština. Videli ste da su ti protesti u Novom Sadu i Beogradu bili bez neke energije, to ne znači da je nacionalizam nestao. Isto tako, nestala je privlačnost tog nacionalizma kod građana Srbije, oni očekuju sasvim drugačije rezultate od ove ili bilo koje druge vlade. U tom smislu i same političke elite se moraju skoncentrisati na neke konkretne rezultate", kaže Biserko.

Prema njenom mišljenju, knjiga će u Srbiji doživeti sporenja.

"Elite neće biti spremne da se na taj način osvrnu na ono što se dešavalo. Teze koje preovlađuju uglavnom idu u pravcu relativizacije i izjednačavanja krivice, čak i negiranja. Kao što znate, zvanična je teza da Srbija nije bila u ratu i biće vrlo teško to odstraniti i promeniti taj narativ", kazala je Biserko i napomenula da u Srbiji ipak ima više od 400.000 ratnih veterana i da postoje haške presude koje će kad-tad morati da se uzmu u obzir.

(Vesti)