Хроника | |||
Словенија вратила грађанска права "избрисанима" |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 09. март 2010. | |
Усвојен закон о "избрисанима" у Словенији. За закон гласало 48, а против 30 посланика. Док владајућа коалиција сматра да закон исправља неправде, опозиција га види као награђивање окупатора. Народна скупштина Словеније донела је закон по коме се избрисанима из регистра грађана враћају грађанска права. Из регистра грађана Словеније током деведесетих година прошлог века избрисано је 26.000 грађана. Словеначко држављанство моћи да добију они који су после осамостаљења Словеније остали без њега, а у међувремену нису стекли држављанство неке друге земље. У међувремену, неки од њих решили су статус добијањем дозволе пребивалишта или су добили словеначко држављанство, па ће се, како медији наводе, закон који је данас измењен односити на око 13 хиљада особа. За закон је гласало 48, а против 30 посланика. Док владајућа коалиција сматра да закон исправља неправде, опозиција закон види као награђивање окупатора. "То што се овим бавимо 18 година после брисања чињеница је која говори сама за себе. Овај закон осуђује даљи популизам, спекулације и ратне злочине и осуђује нетрпељивости", рекла је министарка унутрашњих послова Катарине Кресал. Шеф чланова СНС-а, Змаго Јелинчић рекао је да никада није било брисања. Јелинчић сматра да је владајућа коалиција решила да "замрзне" своју везаност за државу како би повећала политичку подршку. СНС не пристаје да се на овај начин извињавају у њихово име. Словенија је, тајним актом, 1992. године скоро 26.000 несловенаца, из бивших југословенских република претворила у странце, бришући их са списка сталног боравка. У тој групи без основних људских и социјалних права највише је било Срба, а сви они су протеклих година доживљавали велика шиканирања пред државним органима. Председник Цивилне иницијативе избрисаних Александар Тодоровић, прва је особа која је у фебруару успела да добије одштету од 17.000 евра од словеначке државе због последица таквог статуса. |