Слободан Узелац: Не слажем се што је Хрватска признала Косово, не због самог признања него због брзине

Хрватска није требало да призна Косово, закон о ништавности је препрека сарадњи у процесуирању ратних злочина, а донаторска конференција би требало да реши проблем избеглих Срба, изјавио је Слободан Узелац, хрватски вицепремијер из редова Срба, у Загребу данас.

"Ја се и данас не слажем што је Хрватска признала Косово, не због самог признања, него што је то учинила много раније него што је требало. Релативно брзим признањем, Хрватска се поставила као пионир признавања Косова", рекао је Узелац.

Тада сам нудио оставку на место вицепремијера, подсетио је Узелац на конференцији за новинаре коју је одржао поводом четири године проведене у влади.

Говорећи о закону о ништавности појединих правних аката ЈНА, СФРЈ и Србије у вези са ратним злочинима, Узелац је истакао да се годинама залагао за процесуирање свих ратних злочина и наглашавао потребу да се ослободе одговорности они који су невино оптужени и осуђени, па и у одсуству.

"Недавно усвојени закон о ништавости правних аката прекида сарадњу у процесуирању злочина, онемогућава невинима да се одбране, а спречава процесуирање криваца", рекао је Узелац.

Он је међу проблемемима који нису решени истакао отворено питање избеглих Срба који не мисле да се врате у Хрватску.

"Њихово питање требало би да реши међународна донаторска конференција, али ће њени успеси зависити од околности у свету", рекао је Узелац.

Он је указао и на превелик број лица која се 16 година након краја рата сматрају несталим, 999 на хрватској и 805 на српској страни.

"Институције су дошле до зида, па би главну реч требало да имају појединци који би морали дати информације о њима", рекао је Узелац.

Он је такође навео да до данас није решено добијање одштете за побијене чланове породица и материјалну штету на подручју под хрватском влашћу на коме није било рата.

"Пре 15-ак година Хрватска је укинула члан закона о обавезним односима који је предвиђао исплату штете. Иако је Хрватска то требало да реши као услов за затварање поглавља 23, они који су због губитка ближњих или уништене имовине тужили Хрватску, а тужбе им одбијене, и данас морају да плаћају судске трошкове", рекао је Узелац.

На питање новинара Тањуга има ли могућности да још нешто уради у вези са нерешеним проблемима, Узелац је рекао да ће влада од петка, 28. октобра, кад се распишу избори, бити техничка, али да има обавезу да спроводи одлуке које је раније донела, јер је "спровођење донетих закона и усвојених одлука цивилизацијско питање".

Узелац је подсетио да је често имао другачије мишљење од већине у влади, указујући да у влади не треба да влада унисоност ставова.

"Што се метода рада тиче, и Иво Санадер и Јадранка Косор положили су испит, иако има нијанси у вођењу владе", рекао је Узелац и указао на успехе у европској перспективи и изградњи људских права.

"Ту је предњачила влада, али и Сабор и оба председника државе, осим што је уставни суд одлуком о укидању додатног права гласа за мањине покварио ту слику", рекао је Узелац.

(Танјуг)