Хроника | |||
Слободан Самарџић: Влада гарантује Србима са севера КиМ оно што мора да им одузме по бриселском споразуму |
недеља, 09. децембар 2012. | |
Премијер Ивица Дачић отворено је након последњег бриселског сусрета са Хашимом Тачијем поручио да „Косово имамо у Уставу, али да Уставни суд не може да га врати у уставни оквир”, уз опаску да је време да “утувимо себи у главу да нам је нешто отето и да гледамо да спасемо шта се спасти може”, те да “ако неко има нешто боље, нека каже шта је алтернатива”. – Ово је изречено директно на адресу ДСС-а, јер смо ми једина парламенарна странка која држи и до Устава и до Косова, будући да су то две уско повезане ствари – каже за „Дневник” потпредседник Демократске странке Србије проф. др Слободан Самарџић. – Али, из наведеног цитата се види и политички став премијера Дачића према наводној чињеници „да нам је нешто отето“. Јер, ако нам је „нешто отето“, Влада може то да призна као готову ствар, па још и да примени срамни споразум о тзв. заједничком управљању границом између “Србије” и „отетог Косова“. Међутим, Влада може такав чин, као еминентно насилан, и да не призна и да изгради стратегију и политику отпора. Тек у овом другом случају Устав игра делатну улогу. У супротном, тај Устав је пре предмет практичне деградације него оквир понашања државних органа, како у њему и пише. Влада Србије усвојила је закључак који, како тврди Дачић, „представља гаранцију Србима са севера Косова да ће њихови захтеви о административним прелазима бити испоштовани. Представници Срба у четири северне општине потом су донели одлуку да привремено прекину протест на Јарињу. Да ли је у питању сасвим нова ситуација у вези са режимом интегрисаног управљања прелазима? У сваком случају, извесно је да ће 10. децембра заживети интегрисано управљање прелазима, почев од Јариња и Мердара. Председник ДСС-а Војислав Коштуница је одлучно против тога, при чему инсистира да Србија упути захтев Савету безбедности Уједињених нација да се обуставе преговори под надзором Брисела и да се они врате под пун мандат СБ. Која корист, када таква идеја реално не може добити подршку у СБ? – Најизвесније је да такав предлог не може да добије подршку у Савету безбедности УН ако му се уопште ни не проследи. С друге стране, непосредна корист од таквог предлога била би у вези с првим делом вашег питања. Наиме, такав чин значио би не градњу, него, напротив, одбијање и спречавање стварања граничног прелаза на Јарињу и Брњаку. Тек тим чином ми бисмо, као озбиљна држава, отворили процес који би кад-тад дошао на Севет безбедности. Тиме бисмо, за почетак, елиминисали Европску унију као спроводиоца политике Вашингтона и НАТО-а да се на међународно признатој територији Србије инсталира једна нелегална и насилна творевина као што је квази држава Косово. То би била активна - па, ако неко хоће и та алтернативна политика Србије на очувању свог суверенитета и територијалног интегритета. Мирослав Стајић (Дневник) |