Slobodan Pavlović: Obama spreman za treći zalivski rat

Legenda kaže da je španski osvajač Ernando Kortez spalio svoje brodove kad se 1519. iskrcao u Meksiku da bi pokazao svojima (a i onima koje je napao) da je povlačenje isključeno kao opcija u toj ekspediciji. Barak Obama, iščuđuju se američki mediji, od vikenda naovamo čini nešto „veoma slično“.

I to ne samo eksplozivnim upozorenjem da „kad SAD kažu da je neprihvatljivo da Iran poseduje nuklearno oružje, mi mislimo to što govorimo“, već i još eksplozivnijim obrazloženjem da ta njegova izjava podrazumeva i „vojnu opciju“.

Istini za volju, Obama samo nastavlja tradiciju svojih prethodnika prema kojoj se, po potrebi, i u javnim istupanjima demonstrira bezrezervna podrška izraelskom savezniku. U izbornoj godini primetno se pojačava intenzitet te savezničke pirotehnike, tako da nije iznenađenje što su učestale poruke Bele kuće u stilu da se „neće oklevati ni u korišćenju vojne sile u odbrani američkih interesa“, a sve to u kontekstu dileme hoće li pojačane sankcije, kombinovane sa diplomatskim pritiskom iz UN, smanjiti tenzije u srednjoistočnom regionu, kad je reč o tekućem zaoštravanju između Izraela i Irana.

Ta priča i ta regionalna kriza, razume se, uopšte nisu od juče. Obama se oglašavao već par puta tokom svog mandata, ali veoma je primetno (neki kažu i veoma indikativno) to što on nikad nije bivao toliko beskompromisan i kategoričan, kao što je sada. Konkretno, znalo se i ranije, prilikom izbijanja takvih kriza i pratećih reagovanja sa vašingtonskog vrha - čak i kad se i potezala pretnja „vojnom opcijom“ - da bi to sa američke strane, u operaciji zaustavljanja iranskog nuklearnog programa, eventualno podrazumevalo korišćenje svih raspoloživih sredstava osim slanja bombardera i raketa. Odnosno, da bi se - u slučaju da se ni u nekoj takvoj varijanti ne dođe do željenog epiloga - za tu krizu pronašlo neko sledeće najmanje loše rešenje te vrste.

Sad, međutim, to više nije slučaj. U reagovanju na nedavnu posetu izraelskog premijera Netanjahua SAD, Barak Obama je, pred TV kamerama, jasno i glasno obznanio da će zaustaviti tekuća nastojanja Irana da se domogne nuklearnog naoružanja. Ne da će to pokušati, ne da će u tom nastojanju uraditi „sve što je moguće“ - već da će to i učiniti. Tačka.

Proteklih dana, u prvim reagovanjima američke javnosti posle potpaljivanja tog Obaminog fitilja, evidentna je saglasnost prevashodno u proceni da se stiglo do prekretnice u dugotrajnoj iransko-izraelskoj konfrontaciji. „Spuštajući svoju izlaznu rampu, predsednik je obema stranama nedvosmisleno najavio svoju odlučnost da se reši problem. Njegova je poruka režimu u Teheranu: nemate izbora oko toga da li ćete posedovati ili ne nuklearnu bombu - na vama je jedino da odaberete da li ćete sami prekinuti njenu dalju izradu ili ćete se opredeliti da vas mi u tome zaustavimo“ konstatovao je tim povodom uvodničar Herald Tribjuna, uz podsećanje da se od Tel Aviva, u paralelnoj poruci iz Bele kuće, traži da se ne prenagljuje sa nekom ishitrenom odlukom. A, sve to sa zaključkom da se Obama ne protivi eventualnom izraelskom vazdušnom udaru, „ali traži odlaganje takvog rešenja - u nastojanju da se obezbedi vreme za pojačane ekonomske sankcije i prateći diplomatski pritisak kojima bi se Iran ipak prinudio na povlačenje“.

Medijska varničenja tog tipa sve su češća, što je podstaklo i debatu u prestoničkom Institutu za mir na temu „SAD i treći Zalivski rat“. U traženju odgovora na ključnu dilemu hoće ili Barak Obama - posle svojih prethodnika DŽordža Buša starijeg (1991) i mlađeg (2003) - biti treći američki predsednik koji je uveo zemlju u još jedan rat na Srednjem istoku - učesnici su se saglasili u proceni da bi, „bez obzira na dodatne izazove tekuće predizborne kampanje“, to bio potez koji bi, u sadašnjoj situaciji, znatno više štetio nego koristio nacionalnoj i međunarodnoj bezbednosti.

„Prošli put, ratni bubnjevi poput ovih koje sad čujemo, odvukli su nas u tragičnu invaziju i dugogodišnju okupaciju Iraka sa ciljem da se likvidira Sadam Husein. Ako dozvolimo da nas sad ti isti bubnjari ponovo isprovociraju i gurnu u rat protiv Irana, to preti dalekosežnim i, izvesno je, još mnogo težim posledicama. Naravno, ima puno jakih razloga za zabrinutost zbog iranskog nuklearnog programa. Ali, to i ne znači da bi reagovanje našim vojnim udarom - ili obezbeđivanjem podrške izraelskom napadu - obavezno bilo efikasno, još manje mudro. Iskustvo nam ne preporučuje ni jedno ni drugo“, zaključio je na tu temu vašingtonski Post. Uz preporuku Obami („ako mu već nije do trećeg Zalivskog rata“) da ka izlazu iz sadašnje krize nastavi sadašnjim paralelnim kolosecima - diplomatijom i daljim ekonomskim sankcijama protiv Irana.

(Danas)