петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Славица Ђукић-Дејановић: Има важнијих послова од промене Устава
Хроника

Славица Ђукић-Дејановић: Има важнијих послова од промене Устава

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 05. јануар 2011.

БЕОГРАД – Председница Скуштине Србије Славица Ђукић-Дејановић изјавила је да у 2011. има много важнијих послова од промене Устава и да ће приоритети у раду парламента бити даља хармонизација са законодавством Европске уније и јачање надзорне функције.

„Мислим да има много важнијих послова од промене Устава. Наравно, о томе се може размишљати и има разлога. На пример, треба смањивати вероватно број посланика, а то већ нећемо моћи да учинимо без промене Устава”, казала је Ђукић-Дејановић у интервјуу агенцији Бета.

Она је рекла да и у оквиру Устава као основног правног акта, постоје могућности да 2011. година буде радна и да политичари учине много за грађане Србије.

Ђукић-Дејановић је изјавила да промена Устава није потребна да би се укинуле бланко оставке посланика и изразила очекивање да ће то бити урађено током 2011. кроз изборно законодавство.

У 2011. приоритет парламента биће доношење системских закона, као и ратификације споразума и уговора који обезбеђују економске односе али и одређене кредите и повластице у сарадњи са другим државама, додала је она.

Када је реч о платама посланика, Ђукић-Дејановић је казала да је скупштиним буџетом предвиђена могућност повећања плата посланика о чему ће одлучивати Административни одбор.

„Ако остали државни чиновници буду имали повећање плата, а то би требало да буде два пута годишње, једном 3,4 одсто и други пут 2,5 одсто и посланици могу исто да очекују. Али да ли ће се то и догодити, о томе ће одлучивати Административни одбор. Ту могућност смо предвидели с обзиром да посланици имају плате какве су имали пре шест година, без повећања”, казала је председница парламента.

Упитана зашто јавност више интересују плате посланика него плате других запослених у државним органима, Ђукић-Дејановић је казала да је то зато што је све што се догађа у скупштини потпуно доступно јавности, односно грађанима.

„Грађанима су посланици сваког дана у кући, преко екрана. Они негде сматрају да изабрани представници грађана, а ја се са грађанима слажем, посланици треба да деле њихов стандард и судбину”, казала је председница Скупштине.

Она је, међутим, навела да посланици у региону, у земљама које су економски врло сродне Србији, имају најмање једног до два асистента и да су њихове плате најмање два и по до три пута веће од посланичких плата у Србији.

Према њеним речима, уочено је да сарадња парламента и медија није на оном нивоу на ком би требало да буде да би грађани заиста имали праву представу о томе шта се у Скупштини догађа, због чега ће се радити на томе да се таква ситуација исправи.

„Парламент нема законских предлога на чекању. Ми немамо на чекању практично ниједан битан закон, посебно не проевропски из дела хармонизације”, казала је Ђукић-Дејановић.

Према њеним речима, парламент први пут има сопствени буџет и дистрибуираће средстава на начин на који мисли да треба да буде приоритетан а који се односи и на јачање надзорне улоге парламента.

„Парламент треба да јача надзорну функцију, да контролишемо наше министре како примењују законе које ми овде доносимо, да контролишемо извршну власт односно владу кроз посланичка питања, јавна слушња и обавезу министар мора бар једном у три месеца да дође и исприча шта ради”, казала је Ђукић-Дејановић.

Према њеним речима, парламент је у 2010. усвојио око 250 закона и око 40 других аката.

„Радили смо интензивно али законодавна активност није била на оном нивоу каква је била претходне године (2009) с обзиром да смо велику пажњу посветили и надзорној функцији, доношењу Закона о Народној скупштини, Пословника о раду и организацији самог парламента”, казала је Ђукић-Дејановић.

Она је додала да увек може и квалитетније и више да се ради, али да ни пословнички ни физички парламент у 2010. није могао више од тога.

„Интензивно радимо. Да Ии може квалитетније? Наравно да може. Да ли може све да буде боље? Може. Ја се надам да ће 2011. бити година у којој ће парламент просто направити још један корак, не може то пребрзо. Као друштво сазревамо споро али јачање улоге и утицаја парламента је параметар демократизације друштва јер парламенти носе развој демократије”, казала је Ђукић-Дејановић.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер