Скупштина Србије: Усвојен Закон о заштити података о личности, као и измене Закона о безбедности саобраћаја и Закона о полицији, укинута одредба која је предвиђала технички преглед возила два пута годишње; није изгласан избор судије и два заменика тужиоца

 У Скупштини Србије данас су усвојене измене Закона о безбедности саобраћаја, којима се укида одредба која је предвиђала технички преглед возила два пута годишње.

Овим предлогом закона превиђен је само један технички преглед годишње, а омогућено је и власницима нових возила да прве године немају обавезу првог редовног техничког прегледа.

Власници су ипак дужни да прибаве документацију којом се гарантује техничка исправност возила.

Посланици су усвојили измене закона о полицији, којима се систематски усаглашавају плате у МУП-у и то на начин да не дође до смањења плата, већ њиховог повећавања.

Како је објаснио министар унутрашњих послова Небојиша Стефановић образлажући закон, ове и наредне године доћи ће до повећања плата, за оне чија је плата вреднована као нижа на одређеном радном месту.

"Плата се неће смањивати, већ ће фактички њихов степен увећања у наредним годинама бити мањи у односу на оне чија плата је вреднована као виша, а тренутно примају нижу плату", казао је Стефановић.

Основни институти препознати Законом и даље су исти: основна плата која се добија множењем основице за обрачун и коефицијентом плате.

Основицу утврђује Влада, радна места се разврставају у платне групе и разреде.

Усвојен Закон о заштити података о личности

У Скупштини Србије усвојен је Закон о заштити података о личности који има за циљ да свакоме обезбеди поштовање основних права и слобода, а посебно права на заштиту података о личности.

Тим законом проширене су и прецизиране недлежности и овлашћења Повереника за информације од јавног значаја као независног државног органа и ускладјивање са релеватним документима ЕУ.

Једна од најзначајнијих новина односи се на подношење правних средстава у случају обраде података о личности.

Предвиђа се читав низ различитих могућности за заштиту права, при чему је могуће поднети више правних средстава, пре свега приговор руковаоцу на обраду података, али и притужба Поверенику.

Против одлуке Повереника, односно у случају да таква одлука није донета у року од 60 дана од дана подношења притужбе, може да се покрене и управни спор.

"Независно од других поступака може се остварити и непосредна судска заштита, а на крају, изричито је прописано и право на накнаду штете, које подразумева да лице које је претрпело материјалну или нематеријалну штету због повреде одредаба закона има право на новчану накнаду ове штете од руковаоца који је штету проузроковао", указала је министарка правде Нела Кубуровић образлажући закон.

Овим законом прецизирано је да Повереник пре свега обавља инспекцијске послове, али, поред тога, има овлашћења да предузме одговарајуће корективне мере, обезбеђује примену закона, а обавља и послове међународне сарадње.

Потпуније је уређена безбедност података о личности, тако што се прописује већи број мера заштите података о личности, као и поступак у случају да до повреде безбедности ипак дође.

Уведена је и обавеза анализе ризика пре започињања радњи обраде, а ако је ризик високог нивоа прописује се неопходност тражења мишљења надзорног органа.

Усвојен Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама

Посланици Скупштине Србије већином гласова усвојили су више закона из области унутрашњих послова, међу којима су измене и допуне Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама којим треба да се подигне степен безбедности.

Новина је да ће клубови убудуће морати да доставе полицији име, презиме и ЈМБГ сваког навијача који купи улазницу, док један навијач може да купи највише четири карте.

Обавеза организатора, по новом Закону је, да улазе отвори најкасније два сата пре почетка припредбе повећаног ризика, односно сат времена код осталих приредби.

Под насиљем и недоличним понашањем на спортским приредбама сматраће се нарочито покушај уношења или уношење у спортски објекат или истицање обележја којима се вређају национална, расна, верска или друга осећања или се на други начин изазива мржња или нетрпељивост која може да доведе до физичког сукоба.

Казну од милион до два милиона динара убудуће ће плаћати спортски савез, друштво или организација који не осигурају безбедно одржавање утакмице или не ангажују редарску службу, а затвор од 30 до 60 дана, односно новчана казна од 50.000 до 150.000 динара, чека оне који физички нападну учеснике утакмице, уништавају имовину, уносе пиротехничка средства, алкохол или предмете којима могу нанети другима повреде, скривају идентитет шаловима, пале навијачке реквизите.

Посланици усвојили Закон о бесплатној правној помоћи и лобирању

Посланици Скупштине Србије већином гласова усвојили су више закона из области правосуђа, међу којима су и дуго чекани и најављани закони о бесплатној правној помоћи и лобирању. Законом о бесплатној правној помоћи има за циљ да се свакоме обезбеди право на делотворан и једнак приступ правди. Корисници бесплатне правне помоћи подељени су у три групе.

Прву чине особе које испуњавају услове да буду корисници права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак сагласно релевантним законима, другу особе која не испуњавају услове да буду корисници права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода испунили наведене услове.

И трећу групу чине припадници рањивих, односно друштвено осетљивих група, која аутоматски остварују право на бесплатну правну помоћ у складу са посебним законима, дакле без утврђивања њиховог финансијског стања.

На основу тога, бесплатну правну помоћ могу да користе лица према којима се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, особе према којима се спроводи поступак делимичног или потпуног лишења или враћања пословне способности, жртве породичног насиља, трговине људима, тражиоци азила, избеглице, особе а инвалидитетом.

Закон предвиђа увођење регистара пружалаца бесплатне правне помоћи који води Министарство правде као јединствену електронску базу података, а помоћ ће моћи да пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе. Бесплатна правна помоћ се састоји од пружања правног савета, састављања поднесака, заступања и одбране, чији се трошкови надокнађују из буџета државе или јединице локалне самоуправе, као и кроз донације и пројектно финансирање.

Почетак примене закона предвиђен је за октобар 2019. године, како би се до тог датума извршиле неопходне техничке и организационе припреме за његову примену.

Посланици су усвојили и Закон о лобирању који би требало да спречи непримерен утицаја лобиста на формирање јавних политика.

Закон уводи јавни регистар лобиста, који омогућава постојање прегледних и јавно доступних информација о идентитету и интересу свих оних који утичу или желе да утичу на органе власти у процесу припреме и доношења закона других прописа и општих аката.

Органи власти сада су у обавези да воде евиденцију о лобистичким контактима за функционере који су изабрани, постављени, именовани, запослени или на други начин радно ангажовани у том органу.

Обавеза доношење закона о лобирању проистиче из међународних уговора и препорука Групе земаља Савета Европе за борбу против корупције (ГРЕЦО).

Усвојене су измене и допуне Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, чији је циљ унапређење система алтернативних санкција као и закон о парничном поступку.

Усвојен је и Закон о уређењу судова којим је предвиђено да 1. јануара 2019. године надлежности Министарства правде у пословима правосудне управе у ширем смислу прелазе на Високи савет судства. У питању су надлежности које се односе на утврђивање мерила за одређивање броја судског особља, доношење и надзор над применом судског пословника, као и предлагање, извршење буџетских средстава и надзор над трошењем буџетских средстава за рад судова.

Закони о детективској делатности и приватном обезбеђењу

Измене овог закона донете су и како би се усагласио са изменама закона о детективској делатности и о предлогом закона о приватном обезбеђењу, који су такође данас усвојени.

Законом о приватном обезбеђењу сада је уведена могућност да се поред службеника обезбеђења на пословима одржавања реда на јавним скуповима, спортским приредбама и другим окупљањима ангажају за редаре физичка и правна лица, које прођу одговарајућу обуку у МУП-у.

Закон прописује добијање две нове лиценце - лиценце за самозаштитну делатност и лиценца за вршење послова обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки.

Измене закона о детективској делатности, детективима даје три нова овлашћења - да прикупљају податке о кандидатима за запошљавање само уз њихов писани пристанак, о кривичним делима која се гоне по приватној тужби и о учиниоцима ових кривичних дела, као и о повредама радних обавеза или радне дисциплине.

Законом је укинута обавеза за правна лица и предузетнике да полицији подноси извештаје о употреби средстава принуде и од сада ће се то радити само у случају захтева надлежног државног органа, дакле, уколико постоји повреда тих права или кршење закона.

Једна новина је и напуштање концепта обавезног приправничког стажа за детектива како би био у могућности да носи легитимацију, јер је уочено да су, фактички, највећи број детектива, односно оних који раде у овим агенцијама претходно радили у службама које су попут полиције, војске или другим службама које имају у потпуности испуњене услове.

Посланици су данас усвојили и Закон о испитивању, жигосању и обележавању ватреног оружја, направа и муниције који обезбеђује се да жигови за оружје и муницију који је некада давао Завод за испитивање оружја и муниције, а сада Агенције за испитивање, жигосање и обележавање оружја, направа и муниције - поновно буду међународно признати.

У свим земљама ЕУ, као и у неким ваневропским земљама да би се цивилно оружје ставило у промет неопходно је да буду испитана и жигосана у складу са Конвенцијом о узајамном признавању жигова за ручно ватрено оружје (тзв. Бриселска конвенција од 1. јула 1969. године).

Усвојен и Закон о добровољном ватрогаству

Посланици су усвојили и закон о добровољном ватрогаству, који прописује формирање добровољних ватрогасних друштава, чији су чланови спремни да учествују гашењу пожара, али и у ванредним ситуацијама када је потребна помоћ МУП-у. Та друштво ће се финансирати кроз програме од јавног интереса, стицање имовине кроз чланарине, субвенције, донације, поклоне...

Посланици су усвојили и измене закона о полицији, којима се систематски усаглашавају плате у МУП-у и то на начин да не дође до смањења плата, већ њиховог повећавања. Како је објаснио министар унутрашњих послова Небојша Стефановић образлажући закон, ове и наредне године доћи ће до повећања плата, за оне чија је плата вреднована као нижа на одређеном радном месту.

"Плата се неће смањивати, већ ће фактички њихов степен увећања у наредним годинама бити мањи у односу на оне чија плата је вреднована као виша, а тренутно примају нижу плату", казао је Стефановић.

Основни институти препознати Законом и даље су исти: основна плата која се добија множењем основице за обрачун и коефицијентом плате. Основицу утврђује Влада, радна места се разврставају у платне групе и разреде.

Скупштина није изгласала избор судије и два заменика тужиоца

Посланици Скупштине Србије нису изгласали предлог Државног већа тужилаца (ДВТ) за први избор два заменика јавног тужиоца у Руми и Крушевцу као и предлог Високог савета судства (ВСС) за први избор судије у Прокупљу.

Тим поводом Удружење судија и тужилаца Србије (УСТ) апеловало на убрзање процеса усвајања амандмана на Устав Србије које је передложило Министарство правде, а који пређвидају да ДВТ и ВСС директно бирају заменике јавних тужилаца и судије.

Амандманима је учешће Скупштине у потпуности исључено из процеса избора тужилаца и судија.

Удружење сматра неприхватљивим да Народна скупштина без сувислог образложења одбија да изабере кандидате за које је ДВТ утврдило да су стручни и оспособљени за обављање јавнотужилацке функције.

"Имајући у виду цео ток одлучивања у Народној скупштини који је претходио одбијању предлога ДВТ и основаност разлога због којих су предлози одбијени, позивамо Повереника за самосталност тужилаштва да оцени да ли се у конкретном случају ради о политичком или другом недозвољеном утицају на рад јавног тужилаштва", наводи се у саопштењу УСТ.

Такође да испита, да ли се тиме директно утиче на јавна тужилаштва која остају без заменика у својим редовима, знајући степен оптерећености у раду јавних тужилаштава.

Скупштина Србије изабрала је данас 47 судија, 35 заменика јавних тужилаца и једног заменика тужиоца за ратне злочине, док посланици нису гласали за два заменика и тужиоца и једног судију па је поништен оглас за избор за та места и конкурс ће бити поновљен.

(Бета - Танјуг)