Skupština Republike Srpske jednoglasno odbacila izveštaj Komisije o Srebrenici; OEBS, Ambasada SAD i Kancelarija visokog predstavnika: Cinična upotreba izveštaja u političke svrhe u predizbornom periodu

Narodna skupština Republike Srpske jednoglasno je odbacila izveštaj Komisije o događajima u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine i zatražila od Vlade da ga stavi van snage i formira dve nezavisne međunarodne komisije za utvrđivanje istine - o stradanju svih naroda na području srebreničke regije i o stradanju Srba u Sarajevu.

Zaključci na današnjoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske prihvaćeni su jednoglasno, s tim da glasanju nisu prisustvovali poslanici Koalicije "Domovina".

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik prethodno je pozvao poslanike da glasaju za odluku da se izveštaj o Srebrenici povuče i da se napravi nova komsija koja bi "objektivno i nepristrasno" utvrdila stradanja svih naroda na području Srebrenice.

Dodik je na specijalnioj sednici negirao da se u Srebrenici dogodio genocid i naveo da mnogo toga iz 1995. ukazuje da je taj zločin bila dogovorena tragedija koja je dovela do satanizacije Srba i ostvarivanja planova nekih zapadnih zemalja o prebacivanju kolektivne krivice na srpski narod, prenela je Srna.

"Priča o navodnom genocidu koji su izvršili Srbi krajem prošlog veka nastavlja se i dalje", rekao je Dodik.

Predsednik RS rekao je da je neposredan povod za sazivanje posebne sednice Skupštine bilo uručivanje spiska sa 22.000 imena koji je predstavnica udruženja Majke Srebrenice Munira Subašić dala nemačkom državnom istražiocu tužiocu Klausu Zornu.

Reč je o spisku iz izveštaja Komisija za istraživanje događaja u Srebrenici 1995. godine po nalogu Vlade RS, na kojem se nalaze svi pripadnici Vojske RS u regionu oko Srebrenice.

Dodik je rekao da je Subašić tražila od Zorna da proveri da li se neko sa spiska nalazi u Nemačkoj da bi bio ispitan i da je navela da je spisak poslat u SAD.

"Šta reći posle 'optužnice' i 'presude' koju su već izrekle Majke Srebrenice ljudima sa spiska od 22.000 imena", rekao je Dodik.

On je rekao da za zločine nad Srbima u i oko Srebrenice niko nije odgovarao i da se istorija o srpskim stradanjima ponovila i u periodu od 1992. do 1995. Dodao je da se pod uticajem dela međunarodne zajednice istina selektivno pojavljuje, potencirajući žrtve jednog naroda uz negiranje i umanjivanje žrtava iz srpskog naroda.

"Upravo ovo predstavlja naše najveće protivljenje radu Komisije o događajima u i oko Srebrenice od 10. jula do 19. jula 1995. godine, koja nije sagledala i srpske žrtve, odnosno, prećutani su obim i karakter srpskih stradanja u Srednjem Podrinju i Srebrenici", rekao je Dodik.

Predsednik RS je ocenio da zločine prema Srbima, Komisija tadašnje Vlade RS nije stavila u izveštaj koji je pisan po diktatu Pedija Ešdauna, dodajući da je Ešdaun zločinac koji se iskazao kao instruktor kosovskih Albanaca u pripremi agresije NATO na Srbiju 1999, prenela je Srna.

"Uzrok svih malverzacija vezanih za Srebrenicu je formiranje Komisije o događajima u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995, koja je formirana odlukom Vlade RS od 15. decembra 2003, a pod velikim, a mogu da kažem i neizdrživim i nesnosnim pritiskom tadašnjeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna", rekao je Dodik.

On je naveo da se "u javnosti raspolaže nekim ciframa s više od 8.000 bošnjačkih žrtava i pokušajima da se Bošnjacima pridoda epitet ne samo najvećih, već jedinih stradalnika i žrtava proteklog rata".

"Čak je i Haški tribunal, koji je odmah da kažem, mnogo nepravde donio srpskom narodu, osuđujući državne i vojne predstavnike Srba nesrazmerno i nepravedno, u svoje dve odluke definisao da se broj bošnjačkih žrtava u Srebrenici kreće od 3.500 do 5.000 (7.000 utvrđeno u presudi Krstiću, na koju se poziva Komisija). Ovde želim naglasiti da su pristrasni Haški tribunal i Sud BiH u postupcima protiv Srba presudili ukupno 584 godine zatvora", rekao je Dodik.

Dodik: Genocid u Srebrenici dogovorena tragedija

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da je genocid u Srebrenici, gde su snage bosanskih Srba 1995. godine ubile oko 7.800 Bošnjaka, bila dogovorena tragedija čiji je cilj bila satanizacija Srba.

Dodik je to rekao na vanrednoj sednici Skupštine Republike Srpske, zakazanoj na njegov zahtev, na kojoj treba da se raspravlja o izveštaju komisije za Srebrenicu, usvojenom 2004. godine.

Želimo da sagledamo i srpske žrtve. Mora da se zna da 30.000 stradalih Srba u prethodnom ratu još čeka pravdu. Srebrenički zločin bio je dogovorena tragedija, sa namerom satanizacije Srba, izjavio je Dodik.

On je rekao da je moguće da se na spisku stradalih iz izveštaja Komisije našla i lica koja su stradala pre ili posle vremenskog perioda iz mandata Komisije, od 10. do 19. jula 1995. godine.

"Predlažem i da Narodna skupština RS u cilju objektivnog sagledavanja događaja u Srebrenici i srebreničkom regionu, ali i Sarajevu, u periodu 1992-1995. godina, a radi jačanja povjerenja i tolerancije među narodima u BiH, konačnog pomirenja i suživota sadašnjih i budućih generacija, sugeriše formiranje nezavisne međunarodne komisije koja bi na objektivan i nepristrasan način utvrdila stradanja svih naroda na području srebreničkog regiona u periodu od 1992-1995.", rekao je Dodik.

Predsednik RS je pozvao Bošnjake da se uključe u rad nove komisije kako bi zajednički došli do jedinstvenog izvještaja, čime bi "prestala bilo kakva osporavanja".

"RS nikada nije, niti će osporavati zločine koje su učinili pojedini Srbi, ali jasno danas, možda jasnije nego ikada poručujemo da želimo da se istinito i nepristrasno utvrdi istina o stradanju svih naroda, a tako i srpskoga naroda", poručio je Dodik.

"Narodna skupština smatra da su izveštaji sa prilozima Radne grupe Vlade Republike Srpske za sprovođenje zaključaka iz konačnog izveštaja Komisije za Srebrenicu od 30. marta i 30 septembra 2005. godine sačinjeni van okvira odluke Doma za ljudska prava BiH pod neprimerenim i tendencioznim pritiskom nekih međunarodnih predstavnika u BiH, te da su kao takvi nesvrsishodni i nepotrebni i traži od Vlade Srpske da ih stavi van snage.", piše u usvojenom zaključku Narodne skupštine Republike Srpske

Detalji izveštaja Komisije o Srebrenici iz 2004. godine

Prema dostupnim izvorima, na području Srebrenice nestalo je između 7.000 i 8.000 Bošnjaka, navodi se u jednom od dva izveštaja Komisije Vlade Republike Srpske iz 2004. godine.

U izvještaju se navode informacije o masovnim grobnicama, o načinu postupanja pripadnika Vojske Republike Srpske prema bošnjačkim zarobljenicima, ali i o njihovim masovnim likvidacijama.

Također, piše da je Komisija utvrdila da je u periodu od 10. do 19. jula 1995. godine likvidirano više hiljada Bošnjaka, na način koji predstavlja teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, te da je izvršilac, pored ostalog, preduzeo mjere prikrivanja zločina premiještanjem tijela.

Opisuje se i događaj iz 14. jula, o postupanju prema 1.000 zatočenika Grbavcima, gdje su pogubljeni na dvije livade, i odmah zatrpavani u masovne grobnice.

"Istog dana Vojska Republike Srpske je 1.500 - 2.000 zarobljenika iz Bratunca prevezla do Petkovaca i zatočila u sali osnove škole. Zarobljenicima su žicom vezali ruke na leđima, natjerali ih da izuju cipele i kamionima ih prevozili do brane Petkovci. Vojska Republike Srpske je zatočenike streljala u grupi od 5 - 10 ljudi (dva zatočenika su preživjela streljanja)", navodi se u izvještaju Komisije.

Opisan je i kobni 16. juli, kada je, navodi se u Izvještaju, ubijeno između 1.000 i 1.200 ljudi. 500 zarobljenika u Pilici lkvidirano je oko 15 sati.

"Takođe je oko 16. jula 1995. Vojska Republike Srpske izvršila likvidaciju više stotina zarobljenih (oko 500) u Kozluku."

Za aktualnu vlast u Republici Srpskoj danas sporni Izvještaj, 2004. godine potpisao je tadašnji predsednik Dragan Čavić, i obrazložio to u televizijskom obraćanju, koju javnost i još pamti.

"Da je ovih devet dana srebreničke tragedije crna stranica istorije srpskog naroda. Učesnici ovog zločina ne mogu se opravdati nikome i ni s čim. Onaj ko je činio ovakav zločin, a pri tome se možda pozivao na narod kome pripada imenom i prezimenom, učinio je zločin i prema vlastitom narodu", kazao je te 2004. Dragan Čavić, bivši predsjednik Republike Srpske.

Izvještaj se bazira na događaje između 10. i 19. jula 1995. godine, pominje ulogu Ratka Mladića i njegovu posjetu Potočarima, način prebacivanja zatočenika na teritoriju Armije RBiH, ali i oružane napade na kolonu zarobljenika koja je tražila spas.

Pominje se da je prvih dana na tom području bilo između 25.000 i 30.000 zarobljenika.

OEBS, Ambasada SAD i Kancelarija visokog predstavnika: Cinična upotreba Izveštaja o Srebrenici u političke svrhe

Misija OEBS u Bosni i Hercegovini, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Kancelarija visokog predstavnika najoštrije osuđuju cinično korišćenje Izveštaja Komisije o događajima u i oko Srebrenice iz 2004. godine u političke svrhe u predizbornom periodu.

"Politizacija Izveštaja ne doprinosi pravdi i pomirenju, podriva vladavinu prava, ne predstavlja evropske vrednosti i, u krajnjoj liniji, predstavlja pretnju procesu postizanja pravde za sve žrtve ratnih zločina, bez obzira na etničku pripadnost", piše u zajedničkom saopštenju.

 Misija OEBS u BiH, Ambasada SAD i Kancelarija visokog predstavnika ocenjuju da je Izveštaj pomogao zajednicama u Bosni i Hercegovini da krenu napred i teže pomirenju i miru.

Kako se navodi, mnogi od rezultata Izveštaja su verifikovani i potvrđeni presudama međunarodnih, domaćih i inostranih sudova.

"Činjenica da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid je potvrđena u dva međunarodna suda. Činjenice se neće promeniti, bez obzira na napor koji se ulaže da se ponovo napiše istorija", ističe se u saopštenju.

"Da budemo jasni, niko ne demonizuje Republiku Srpsku niti govori o kolektivnoj odgovornosti Republike Srpske ili srpskog naroda, kao što tvrdi predsednik Republike Srpske i drugi. Žrtava ima na svim stranama, uključujući srpski narod", navode Misija OEBS, Ambasada SAD i Kancelarija visokog predstavnika za BiH.

Narodna skupština Republike Srpske jednoglasno je prethodno odbacila izveštaj Komisije o događajima u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine i zatražila od Vlade da ga stavi van snage i formira dve nezavisne međunarodne komisije za utvrđivanje istine - o stradanju svih naroda na području srebreničke regije i o stradanju Srba u Sarajevu.

(Beta, Srna, N1)