среда, 29. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Синиша Мали у разговору са директорком ММФ Кристалином Георгијевом: Продужићемо аранжман са ММФ на најмање две године
Хроника

Синиша Мали у разговору са директорком ММФ Кристалином Георгијевом: Продужићемо аранжман са ММФ на најмање две године

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 21. април 2024.

 ВАШИНГТОН – Потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали састао се у Вашингтону, на крају тродневног учешћа на пролећном заседању Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке, са директорком ММФ Кристалином Георгијевом и истакао да ће наша земља продужити споразум са том међународном финансијском институцијом на још најмање две године.

„Нама споразум са ММФ истиче крајем ове године, договорили смо да ћемо га продужити, још на најмање две године. Дакле, тиме показујемо да смо спремни да наставимо са реформама, што је порука и грађанима Србије, али такође порука и инвеститорима који тек треба да дођу у нашу земљу”, рекао је Мали за Танјуг.

Министар је рекао да је на састанку позвао Георгијеву да дође у Србију и да би до те посете могло да дође ове године.

„Рекао сам јој мало у шали да ће председник Вучић да јој пошаље и формално писмо да је позове да дође у Србију, али да онда неће моћи да издржи колико ћемо је звати да дође сваки пут када је негде сретнемо”, навео је Мали.

Пренео је да је Георгијева на састанку рекла да смо потпуно заслужено ту где јесмо и да је Србија један од најбољих примера одговорне економске политике у времену глобалне кризе. „Велика част би била за нас да први човек ММФ-а, најважније, најзначајније и највеће финансијске институције на свету дође у Србију. Ако то буде ове године, биће сјајна вест за све нас. Ми ћемо се потрудити, наравно, да је убедимо да дође ове године”, додао је Мали.

Каже да му је она и сама рекла да дуго није била у Србији, од 2014. године, када су нас задесиле поплаве. „Ево сада је прилика да дође поново с обзиром на то да ће Експо бити у 2027. години у Београду”, рекао је Мали и додао да је раније Експо у овом делу Европе био одржан у Пловдиву у Бугарској.

Каже да се са Гоергијевом сложио да је Експо у Србији 2027. веома важан пројекат, јер подразумева и изградњу брзих пруга, аутопутева, школа, болница, улагање у енергетику. Дакле, све оно што чини пројекат „Србија 2027” и да је то највећа шанса за цео регион по питању раста, у смислу нових инвестиција, у смислу тога да се покажемо свету на прави начин.

Говорећи о састанку са Георгијевом на крају тродневне посете Вашингтону, Мали је рекао да је Георгијева, поред пуно састанака које је имала са бројним делегацијама, одржала састанак и са нашом делегацијом, чиме је показала колико поштовање има према Србији.

 „Важно је неколико ствари које је напоменула, а једна реченица ми одзвања и сада у глави, када је рекла - заслужили сте. Све што је Србија добила у смислу економских података, раста наше економије, рекордне висине плата, рекордне висине пензија, рекордно ниске стопе незапослености, рекордних страних директних инвестиција, по питању отварања фабрика, километара аутопутева, она је рекла да је заслужено - тешким радом и реформама кроз које смо прошли”, истакао је Мали.

Због тога су, додаје Мали, резултати, очигледни и веома је важно имајући у виду ситуацију у свету - где је успорен раст или негативна стопа раста да Србија за разлику од већине великих и развијенијих земаља расте и има убрзани раст. „И с друге стране да је јавни дуг у односу на БДП код нас 46,7 одсто, а у свету 93 одсто. Дакле, водимо рачуна о сваком динару, држимо ту макроекономску стабилност како треба, а с друге стране, имамо довољно бафера за било какве ванредне ситуације које могу да се десе, као што се десио ковид 2020. или енергетска криза 2022. године”, рекао је Мали.

Он је истакао да је веома задовољан састанцима које је имао у Вашингтону са представницима ММФ, СБ, МИГА копорације, великим бројем инвеститора и кредитним рејтинг агенцијама, а посебно да је задовољан поштовањем које је Георгијева указала нашој делегацији.

„Али такође и са похвалама које смо добили. Наравно, није то прича која је завршена за нас, много тога у Србији треба још да урадимо и наставимо са реформама када је енергетика у питању, затим са реформама Пореске управе и реформом јавна предузећа, као и у области социјалних давања, унапређења тржишта рада, дакле, свега онога што нашу економију треба да учини још конкурентнијом, још атрактивнијом и да привучемо још већи број инвеститора и стигнемо до тог циља који смо дефинисали 2027. године, дакле, да 1.400 евра буде просечна плата до децембра, 2027. године, 650 евра просечна пензија и 650 евра минимална зарада”, навео је Мали.

Нагласио је да ће се Србија пуно променити за три и по године и додао да смо, за разлику од тога, 2012. били на ивици банкрота. „Са друге стране, 2027. бићемо центар света са више од три милиона посетилаца. Потпуно нови мали град градимо у Сурчину, али с друге стране наша економија ће бити никада већа и јача, са БДП-ом вредним 100 милијарди евра. Тако да са те стране, мислим да је посета Вашингтону у потпуности испунила очекивања”, рекао је Мали.

Министар Мали је након састанка поклонио Кристалини Георгијевој икону Белог Анђела, који се сматра једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века, а којој ће, како је рекла, наћи посебно место.

 Министар Мали је током боравка у Вашингтону имао низ билатералних сусрета са руководством ММФ-а и Светске банке, са бројним инвеститорима и представницима међународних рејтинг агенција, са којима је разговарао о економској политици Србије, нашим макроекономским показатељима и очекивањима за наредни период, инвестицијама и привредном амбијенту у Србији.

Министар Мали се састао са Конституенцом у ММФ, разговарао са замеником директора ММФ-а Бо Лијем, директором Департмана за Европу ММФ-а Алфредом Камером, представницима рејтинг агенције „Стандард анд Поор΄с” и потпредседником Мултилатералне агенције за осигурање инвестиција (МИГА) Џунаидом Камалом Ахмадом, као и са делегацијом Либије на челу са министром финансија Ал-Маброуком.

Такође, Мали се састао са потпредседницом Светске банке за Европу и Централну Азију Антонелом Басани и присуствовао инвеститорском састанку на коме је разговарао са представницима више од 20 највећих америчких и међународних компанија и фондова, као и са представницима рејтинг агенције „Моодy΄с”.

Пролећни састанак ММФ-а и Светске банке одржан је од 15. до 20. априла, а дискутовало се о светској економској перспективи и претњама по глобалну економску стабилност и искорењивању сиромаштва, економском развоју и ефикасности помоћи. Тема овогодишњег априлског састанка били су политике и услови за омогућавање „меког приземљења”, уз обезбеђивање одрживог раста. Закључено је да су многе земље предузимале одличне мере и да је „меко приземљење” близу, саопштила Народна банка Србије. Инфлација је значајно успорила и сведена је на ниво који је трећина од највишег нивоа у овом инфлаторном таласу. Трошак опоравка је овога пута другачији и многе земље имају јако тржиште рада. У наредном периоду, од носилаца економске политике очекује се да примене комбинацију економских политика у складу са специфичностима домаће економије и могућим простором за деловање како би се обезбедила или очувала ниска инфлација и у условима јаког тржишта рада, како би се поново изградили или очували заштитни фискални бафери у зависности од фискалне позиције земље, то јест актуелног нивоа дуга и будућих потреба за потрошњу и инвестиције и како би се очувала финансијска стабилност и квалитет активе, посебно уважавајући кретања на тржишту некретнина.

Дискутовало се и о стратегијама за повећање изгледа за потенцијални раст, укључујући начине за решавање дугорочних структурних питања попут ниског раста продуктивности, демографских промена, као и повећања приватних инвестиција. Закључено је да структурним реформама нема замене.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер