Синиша Мали: Србија по ко зна који пут добила велике похвале за економске реформе и мере које се спроводе - иако се бори против негативних последица Ковида 19

Народна банка Србије (НБС) водила је и у 2019. години адекватну монетарну политику, оцењено је данас на редовном годишњем састанку у оквиру Економског и финансијског дијалога земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, као и Европске централне банке и Европске комисије. Синиша Мали рекао је да је Србија по ко зна који пут добила велике похвале за економске реформе, посебно за резултате из 2019. године и мере које се спроводе.

Србију су на састанку представљали гувернерка НБС Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали, саопштено је из НБС.

Европска централна банка и Европска комисија оцениле су да је "НБС и у 2019. години спроводила монетарну политику у складу с режимом циљања инфлације", што је и била препорука свим земљама у оквиру претходних дијалога, наведено је у саопштењу.

Како се у саопштењу додаје, Србија је ову препоруку, која је и основни законски циљ НБС, испунила у потпуности, уз инфлацију која се током 2019. године кретала око доње границе циљаног коридора.

Европска централна банка и Европска комисија оцениле су и да је домаћи банкарски сектор добро капитализован и ликвидан, а посебно се поздравили резултати Србије на плану смањења учешћа проблематичних кредита, уз даљи динамичан раст кредитне активности и ка привреди и ка становништву.

Позитивно су оцењене мере које је НБС донела крајем 2018. а које се односе на необезбеђено ненаменско кредитирање становништва по дугим роковима отплате.

Закључено је и да мере које се предузимају у циљу подршке већој динаризацији дају добре резултате.

Напредак је видљив пре свега код динаризације депозита, што је, наведено је, кључно и за бржи напредак у процесу динаризације кредита.

У том циљу, како је истакнуто, поздрављено је и доношење регулаторних мера НБС, којима се подстичу динарски пласмани микропредузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима.

Оцене Европске централне банке и Европске комисије у делу надлежности НБС гувернерка Јоргованка Табаковић сматра реалним.

"Чињеница да се инфлација у Србији налази на ниском нивоу седму годину заредом јесте конкретна потврда адекватности монетарне политике у Србији. Чињеница је и да смо учешће проблематичних кредита драстично смањили, као резултат примене стратегије за њихово решавање, као и знатно повољнијих услова пословања у Србији", рекла је Табаковић, наводећи да је евидентан и здрав раст кредитне активности.

Како је указала, кредити привреди расту по двоцифреним стопама већ неколико година, а две трећине је одобрено микропредузећима, малим и средњим предузећима.

"Инвестициони кредити са стањем од око пет милијарди евра чине 45 одсто стања укупних кредита привреди", истакла је Табаковић.

Према њеним речима, динаризација остаје један од приоритета, посебно динарски кредити предузећима.

"Динарско кредитирање привреде никада није било повољније. Као резултат наших мера, разлика између каматних стопа на динарске и девизне кредите привреди смањена је са 9,1 процентни поен из маја 2013. на 1,1 процентни поен", подсетила је она.

"Раст Србије прошле године био динамичан"

Додала је и да је "раст Србије прошле године био динамичан, што су и Европска централна банка и Европска комисија истакле".

"Након раста од 6,2 одсто у четвртом тромесечју, у ову годину ушли смо са одличним тенденцијама и растом од пет процената у првом тромесечју. И тај раст је одличан, посебно јер су се у марту осетиле последице пандемије на нашу економију. Реаговали смо обимним пакетом мера којима се чувају људи, радна места, плате, ликвидност и помаже се онима чије је пословање пандемија практично зауставила", истакла је гувернерка.

Подсећа се да је НБС реаговала смањењем референтне каматне стопе, омогућавањем финансијског предаха у отплати кредита, операцијама по ниским стопама, како би се те стопе даље пренеле и на привреду и становништво.

Држава је реаговала обимним пакетом мера у вредности од око 11 одсто бруто домаћег производа, који укључује и кредите за ликвидност уз гаранцију државе, а који су намењени микропредузећима, малим и средњим предузећима и предузетницима који су највише погођени кризом.

Србију светска криза само накратко успорила

Пандемија ће имати снажан краткорочан утицај на све економије, али суштина усмерења Србије остаје непромењена.

"Наша пројекција привредног раста од најмање шест одсто у 2021. години указује на то да, захваљујући нашим мерама, очекујемо пуни опоравак Србије од ефеката пандемије већ следеће године, а то пројектују и све институције које нас пажљиво прате. Важни су нам и брзина опоравка Европске уније и у мери у којој свако од нас појединачно буде успешан, и на заједничком плану ћемо бити успешнији", истакла је гувернерка.

Табаковић верује да је Србију светска криза само накратко успорила у динамичном расту.

"То што смо у претходних осам година стабилизовали нашу економију, уз ниску инфлацију, уређене јавне финансије, проширили базу инвеститора уз раст који воде инвестиције, и што су нам девизне резерве на двоструко већем нивоу од нивоа који је по међународним критеријумима оптималан – јасно говори да имамо већа очекивања од нас самих него што их други имају од нас", закључила је гувернерка НБС.

Мали: Србија добија похвале за предузете мере

Министар финансија Србије Синиша Мали рекао је да су на министарском дијалогу министара економије и финансија држава чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, којем су присутвовали и представници Европске комисије и Европске централне банке, представљени програми економских реформи, а главна тема је била санирање економских последица вируса корона, саопштило је Министарство финансија.

Мали је рекао да се Србија бори против негативних последица ковида 19 и да је по ко зна који пут добила велике похвале за економске реформе, посебно за резултате из 2019. године и мере које се спроводе.

"Ову кризу смо дочекали са здравим јавним финансијама и са довољно новца у буџету. Имамо високе девизне резерве, а четири године смо имали суфицит у буџету. Сада смо предузели мере и издвојили 5,1 милијарду евра за помоћ привреди и грађанима", подсетио је Мали.

Он је истакао, како је саопштено, "да је Србија од свих земаља које су данас представиле своје програме, показала да је убедљиво најозбиљнија, због чега очекује одличне резутате до краја ове године".

"Као што је и Европска комисија рекла, ова криза ће најмање лоше утицати на Србију. Очекују се најбоља стопа раста до краја године, а подсетићу да смо на крају првог квартала имали стопу раста од пет одсто БДП-а, док је еврозона пала 3,3 одсто. Остале земље су далеко иза нас", рекао је Мали.

Министар је оценио да ти резултати "дају ветар у леђа" и да очекује да Србија ове године има најбољи економски резултат од свих земаља, не само у региону, већ и у Европи.

Србија и ЕУ су постигле договор о шест препорука, а које се тичу додатног ублажавања негативног утицаја ширења вируса корона на раст и запосленост путем одговарајућих дискреционих мера фискалне политике, подршке економског опоравка кроз повећање капиталне потрошње усмерене на раст, у смислу повећаног удела потрошње у БДП-у у 2020. години, као и на средњорочном плану.

Такође, постигнут је договор и о побољшању управљања предузећима у државном власништву, између осталог путем реструктуирања.

"Препоруке су усмерене и на помно праћење изазова по финансијску стабилност, који су резлтат пандемије вируса корона и предузимање адекватних мера, обезбеђивање делотворне, транспарентне и недискриминаторне подршке погођеним предузећима, предузимање мера за очување запослености посредством краткорочних програма и делотворних мера активне политике тржишта рада, као и побољшање социјалних трансфера како би се омогућила адекватна подршка лицима са ниским приходима, која су у ризику од сиромаштва или социјалне искључености", навело је Министарство финансија Србије.

(Бета)