Sin Guančen: Misija Rusije - evroazijska integracija

Jedinstveni položaj Rusije određuje njenu jedinstvenu ulogu - da služi integraciji zemalja koje se nalaze u Evropi i Aziji. Takvo mišljenje izrazio je u Sankt-Peterburgu profesor Akademije društvenih nauka Kine Sin Guančen.

U severnoj prestonici Rusije otvoren je Međunarodni diskusioni klub Valdaj. Glavna tema koju će razmotriti učesnici sedmog zasedanja kluba glasi: Rusija - istorija i budući razvoj. U radu Valdaja učestvuju eksperti iz 15 zemalja Evrope, Severne Amerike, Azije. Među njima su vodeći stručnjaci za istraživanje ruske politike, ekonomije i istorije.

U krugovima eksperata za Rusiju klub Valdaj je dobio reputaciju prestižne diskusione platforme. Važna je činjenica da najviši ruski rukovodioci poklanjaju vreme za sastanke sa učesnicima diskusija - ljudima koji u velikoj meri određuju percepciju Rusije u inostranstvu. Sama ova činjenica takođe je jedinstvena: predsednici i premijeri drugih zemalja ne praktikuju nešto slično.

Tema koja brine javnost kako na Zapadu, tako i na Istoku su odnosi Rusije sa njenim susedima. Jer saradnja Moskve sa zemljama postsovjetskog prostora i državama Istočne Evrope neposredno utiče na evropsku bezbednost, istakao je u intervjuu za Glas Rusije nemački politikolog i novinar Aleksandar Rar.

Na postsovjetskom prostoru dešava se najdinamičniji politički razvoj na evropskom kontinentu. Na primer, Ukrajina je bila pre godinu dana lider antiruskog bloka, a sada je bliža Rusiji nego Belorusija, koja je pre toga bila glavni saveznik Moskve. Situacija u Moldaviji je slična. Pre godinu dana tamo je bio predsednik, koji je hteo sa Rusijom da pravi novi ekonomski savez, a sada zemlja beži u NATO. Drugo - vrlo je mnogo nerešenih teritorijalnih konflikata. U manjoj meri to su Abhazija i Južna Osetija. U većoj meri Nagorno Karabah i Pridnjestrovlje. Zato odnose Rusije sa njenim susedima treba vrlo pažljivo posmatrati. Tamo se umnogome rešava evropska stabilnost, pitanja evropske bezbednosti.

Bojazni u Evropi pojavljuju se svaki put kada se dešava još jedna gasna kriza, zaoštrava situacija na Kavkazu, i na paradoksalni način, čak onda kada se pojavljuje razgovor o restartovanju međunarodnih odnosa - priznaje učesnik foruma, poznati italijanski novinar Orieta Moskateli. Po njenim rečima, javno mnjenje Zapada u tim slučajevima skoro automatski sumnjiči Moskvu. Nova arhitektura evropske bezbednosti, čiju je koncepciju predložio Zapadu još pre dve godine ruski predsednik Dmitrij Medvedev, omogućiće da se konačno razveju sve sumnje.

Jedna od prijavljenih tema zasedanja je tendencija ka koncentraciji vlasti u Rusiji, o čemu toliko vole da govore u zapadnim medijima. Ipak, kako se utvrdilo, ne vide svi eksperti u vertikali vlasti nešto negativno. Između ostalog, poznati francuski analitičar Arno Djubjen uveren je da je snažna centralna vlast sasvim spojiva sa jakom demokratijom. Kao primer Djubjen je naveo svoju rodnu Francusku, gde regioni imaju veća ovlašćenja, ali imenovanje prefekata se nalazi u nadležnosti države. I to je ispravno - na taj način centralna vlast prati da se zakon primenjuje na čitavoj teritoriji zemlje.

Ipak, najvažnije što očekuju učesnici foruma Valdaj po njihovom sopstvenom priznanju je potpuno uranjanje u rusku dimenziju. Glavni deo konferencije će se odvijati na maršruti od Sank-Peterburga ka ostrvima Kiži i Valaam - mestima sa posebnom energijom ruske istorije i duhovnosti.

Rusija, SAD, EU, ZND: tendencije odnosa

Rukovodilac Centra za političke tehnologije u Moskvi, profesor Boris Makarenko u intervjuu za Glas Rusije prokomentarisao je neke aspekte članka 'Amerika – rastavljačica' u uticajnom ruskom listu Izvestija, gde je predstavljen razgovor sa francuskim istoričarem i politikologom Emanuelom Todom. Kakav je utisak na vas proizveo članak? - pitali smo našeg politikologa.

Naslov članka 'Amerika – rastavljačica' govori o njegovoj glavnoj temi - primetio je on. I ovom temom prožete su sve misli Emanuela Toda. Francuskoj intelektualnoj eliti svojstvene su tradicionalno dve emocije. Jedna od njih je biti različit od SAD, izražavati svoje nezadovoljstvo time što je Amerika previše jaka i moćna. Amerikanci se u suštini nikada nisu odlikovali posebnom delikatnošću u popularizaciji svojih interesa. Ali ne treba zaboravljati da su u Evropu SAD pozvali sami Evropljani posle okončanja Drugog svetskog rata. Tada je bilo aktualno pitanje: zašto je potreban NATO? Odgovarali su po formuli: da bi SAD bile u Evropi, da bi Nemačka bila dole, a Rusija daleko! Odavno je ova formula potpuno zastarela. A novu koncepciju ni SAD, ni Evropljani nisu mogli da smisle. Kada francuski politikolog piše da SAD nose sa sobom haos i zavrzlamu, to je samo delimično tačno. Haos i zavrzlamu, smatram, rodile su kardinalne promene u svetu poslednjih godina, a nova strategija rešavanja važnih međunarodnih problema još nije razrađena. Ni jedna zemlja ne može sama da pobedi zavrzlamu i haos, tu su potrebni kolektivni napori: Rusije, SAD, EU, Kine i drugih zemalja. U suštini, svetu su potrebne savremene koncepcije međunarodnih odnosa, koje ne bi delile, već objedinjavale zemlje. Za sada ih nema, to brine Emanuela Toda. I ja sam sa njim u tome potpuno solidaran.

Francuski politikolog sa žaljenjem je istakao: mnogi u Evropi još uvek smatraju Rusiju totalitarnom zemljom, a ona je uveren: pravilnije bi bilo nazvati Rusiju državom nedovršene demokratije. Šta vi kažete o tome?

Naša demokratija ne može da bude završena, to je prirodno, previše je mali rok, kaže Boris Makarenko. Evropa bi sa zadovoljstvom videla jače kretanje Rusije ka demokratiji unutra zemlje. Ali to je jasno. Želimo da smanjimo distancu Rusije sa EU, a to znači da sklonimo postepeno sve barijere na putu naših odnosa: u humanitarnoj sferi, politici, ekonomiji, trgovini, biznisu. Dalje približavanje Rusije sa EU moguće je i obostrano korisno. Takvo je moje mišljenje.

Istupajući na stranicama lista Izvestija, Emanuel Tod je izrazio svoje mišljenje o budućnosti ZND. On je uveren: etapa uzajamnog udavaljavanja bivših republika SSSR, etapa njihovog razilaženja završena je. Sada jača proces integracije. Profesor Makarenko je drugačijeg mišljenja.

Biće i daljeg razilaženja, i procesa integracije, smatra on. Uvek će postojati konkurencija Rusije i drugih centara sile. A to nisu samo EU, SAD, već i Kina, važna za zemlje Centralne Azije. U toj konkurenciji Rusija ima kolosalne prednosti: ne samo njen ekonomski potencijal, već i meka sila, a to je zajednički jezik, bliska kultura, ljudske veze. Istina, mehanizam meke sile zahteva ozbiljno osmišljavanje, naučno zasnivanje, razrade privlačnih projekata, uključivanje velikih finansijskih sredstava.

Jačanje pozicije Rusije na prostorima ZND složen je zadatak, ali veoma po meni perspektivan. Istina, konkurencija je velika, to treba pamtiti, zaključuje rukovodilac Centra za političke tehnologije u Moskvi Boris Makarenko.

(Glas Rusije)