Син Гуанчен: Мисија Русије - евроазијска интеграција

Јединствени положај Русије одређује њену јединствену улогу - да служи интеграцији земаља које се налазе у Европи и Азији. Такво мишљење изразио је у Санкт-Петербургу професор Академије друштвених наука Кине Син Гуанчен.

У северној престоници Русије отворен је Међународни дискусиони клуб Валдај. Главна тема коју ће размотрити учесници седмог заседања клуба гласи: Русија - историја и будући развој. У раду Валдаја учествују експерти из 15 земаља Европе, Северне Америке, Азије. Међу њима су водећи стручњаци за истраживање руске политике, економије и историје.

У круговима експерата за Русију клуб Валдај је добио репутацију престижне дискусионе платформе. Важна је чињеница да највиши руски руководиоци поклањају време за састанке са учесницима дискусија - људима који у великој мери одређују перцепцију Русије у иностранству. Сама ова чињеница такође је јединствена: председници и премијери других земаља не практикују нешто слично.

Тема која брине јавност како на Западу, тако и на Истоку су односи Русије са њеним суседима. Јер сарадња Москве са земљама постсовјетског простора и државама Источне Европе непосредно утиче на европску безбедност, истакао је у интервјуу за Глас Русије немачки политиколог и новинар Александар Рар.

На постсовјетском простору дешава се најдинамичнији политички развој на европском континенту. На пример, Украјина је била пре годину дана лидер антируског блока, а сада је ближа Русији него Белорусија, која је пре тога била главни савезник Москве. Ситуација у Молдавији је слична. Пре годину дана тамо је био председник, који је хтео са Русијом да прави нови економски савез, а сада земља бежи у НАТО. Друго - врло је много нерешених територијалних конфликата. У мањој мери то су Абхазија и Јужна Осетија. У већој мери Нагорно Карабах и Придњестровље. Зато односе Русије са њеним суседима треба врло пажљиво посматрати. Тамо се умногоме решава европска стабилност, питања европске безбедности.

Бојазни у Европи појављују се сваки пут када се дешава још једна гасна криза, заоштрава ситуација на Кавказу, и на парадоксални начин, чак онда када се појављује разговор о рестартовању међународних односа - признаје учесник форума, познати италијански новинар Ориета Москатели. По њеним речима, јавно мњење Запада у тим случајевима скоро аутоматски сумњичи Москву. Нова архитектура европске безбедности, чију је концепцију предложио Западу још пре две године руски председник Дмитриј Медведев, омогућиће да се коначно развеју све сумње.

Једна од пријављених тема заседања је тенденција ка концентрацији власти у Русији, о чему толико воле да говоре у западним медијима. Ипак, како се утврдило, не виде сви експерти у вертикали власти нешто негативно. Између осталог, познати француски аналитичар Арно Дјубјен уверен је да је снажна централна власт сасвим спојива са јаком демократијом. Као пример Дјубјен је навео своју родну Француску, где региони имају већа овлашћења, али именовање префеката се налази у надлежности државе. И то је исправно - на тај начин централна власт прати да се закон примењује на читавој територији земље.

Ипак, најважније што очекују учесници форума Валдај по њиховом сопственом признању је потпуно урањање у руску димензију. Главни део конференције ће се одвијати на маршрути од Санк-Петербурга ка острвима Кижи и Валаам - местима са посебном енергијом руске историје и духовности.

Русија, САД, ЕУ, ЗНД: тенденције односа

Руководилац Центра за политичке технологије у Москви, професор Борис Макаренко у интервјуу за Глас Русије прокоментарисао је неке аспекте чланка 'Америка – растављачица' у утицајном руском листу Известија, где је представљен разговор са француским историчарем и политикологом Емануелом Тодом. Какав је утисак на вас произвео чланак? - питали смо нашег политиколога.

Наслов чланка 'Америка – растављачица' говори о његовој главној теми - приметио је он. И овом темом прожете су све мисли Емануела Тода. Француској интелектуалној елити својствене су традиционално две емоције. Једна од њих је бити различит од САД, изражавати своје незадовољство тиме што је Америка превише јака и моћна. Американци се у суштини никада нису одликовали посебном деликатношћу у популаризацији својих интереса. Али не треба заборављати да су у Европу САД позвали сами Европљани после окончања Другог светског рата. Тада је било актуално питање: зашто је потребан НАТО? Одговарали су по формули: да би САД биле у Европи, да би Немачка била доле, а Русија далеко! Одавно је ова формула потпуно застарела. А нову концепцију ни САД, ни Европљани нису могли да смисле. Када француски политиколог пише да САД носе са собом хаос и заврзламу, то је само делимично тачно. Хаос и заврзламу, сматрам, родиле су кардиналне промене у свету последњих година, а нова стратегија решавања важних међународних проблема још није разрађена. Ни једна земља не може сама да победи заврзламу и хаос, ту су потребни колективни напори: Русије, САД, ЕУ, Кине и других земаља. У суштини, свету су потребне савремене концепције међународних односа, које не би делиле, већ обједињавале земље. За сада их нема, то брине Емануела Тода. И ја сам са њим у томе потпуно солидаран.

Француски политиколог са жаљењем је истакао: многи у Европи још увек сматрају Русију тоталитарном земљом, а она је уверен: правилније би било назвати Русију државом недовршене демократије. Шта ви кажете о томе?

Наша демократија не може да буде завршена, то је природно, превише је мали рок, каже Борис Макаренко. Европа би са задовољством видела јаче кретање Русије ка демократији унутра земље. Али то је јасно. Желимо да смањимо дистанцу Русије са ЕУ, а то значи да склонимо постепено све баријере на путу наших односа: у хуманитарној сфери, политици, економији, трговини, бизнису. Даље приближавање Русије са ЕУ могуће је и обострано корисно. Такво је моје мишљење.

Иступајући на страницама листа Известија, Емануел Тод је изразио своје мишљење о будућности ЗНД. Он је уверен: етапа узајамног удаваљавања бивших република СССР, етапа њиховог разилажења завршена је. Сада јача процес интеграције. Професор Макаренко је другачијег мишљења.

Биће и даљег разилажења, и процеса интеграције, сматра он. Увек ће постојати конкуренција Русије и других центара силе. А то нису само ЕУ, САД, већ и Кина, важна за земље Централне Азије. У тој конкуренцији Русија има колосалне предности: не само њен економски потенцијал, већ и мека сила, а то је заједнички језик, блиска култура, људске везе. Истина, механизам меке силе захтева озбиљно осмишљавање, научно заснивање, разраде привлачних пројеката, укључивање великих финансијских средстава.

Јачање позиције Русије на просторима ЗНД сложен је задатак, али веома по мени перспективан. Истина, конкуренција је велика, то треба памтити, закључује руководилац Центра за политичке технологије у Москви Борис Макаренко.

(Глас Русије)