петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Сергеј Лавров: Време је да западне земље промене модел понашања
Хроника

Сергеј Лавров: Време је да западне земље промене модел понашања

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 05. јун 2011.

 

(Лавров за Блумберг: Нови свет, нови модели)

Земљама Запада време је да мењају свој уобичајени модел понашања. То је по мишљењу руских политиколога основна мисао интервјуа са министром иностраних послова Русије агенције Блумберг. Догађаји око Либије, Ирана и Палестине били су главна тема разговора Сергеја Лаврова са западним новинарима.

Русија не преговара о некаквим договорима поводом неприкосновености за либијског лидера Моамера Гадафија, изјавио је Сергеј Лавров. Истовремено он је истакао да руководиоци других земаља, који могу да утичу на ситуацију, разматрају разне варијанте. У Француском Довилу Барак Обама и Никола Саркози замолили су руског председника Дмитрија Медведева да помогне у преговорима са Либијом. Тачније да постигне договор прихватљив за коалиционе снаге, Афрички савез и либијске устанике. Русија је активизирала дипломатске напоре на разрешењу ситауције у Либији у два правца: у преговорима са Гадафијем и НАТО-ом.

То што Москва не жели данас на договори о гаранцијама за Гадафија сасвим је објашњиво, убеђен је доцент МГИМО, политиколог Андреј Володин.

„Одлуку о уклањању Гадафија донеће сам либијски народ у процесу избора. Либијска званична власт у своје време предложила је план њихове организације. Овај план одбацили су такозвани устаници – не зна се из којих разлога. Ако западне земље инсистирају на поштовању демократије, ако оне иступају у име либијског народа који се налази у угњетеном стању, време је да се сложе да су избори најбољи пут за излазак из настале кризе.“

Да подсетимо да је резолуција УН подразумевала само стварање зоне затворене за летове изнад Либије. Ипак већ 19. марта снаге западне коалиције започеле су бомбардовање Триполија и других либијских градова. Команда операције постепено је прешла НАТО-у. За време напада погинуло је преко 700 цивила, преко 4000 је рањено. Како је изјавио у интервјуу агенцији Блумберг Сергеј Лавров, ова резолуција треба да буде изузетан случај. Надаље Русија ће тражити да мандати УН буду конкретнији. По речима министра иностраних послова, ако неко жели да добије дозволу за примену силе, предстоји му да прецизира ко управо планира да искористи дату дозволу, каква су правила понашања и оквири примене ове силе. Другим речима, западним земљама време је да схвате: време једностраних одлука је прошло, коментарише речи Лаврова Андреј Володин.

„То треба да послужи као сигнал западним земљама да мењају свој модел међународног понашања. Ја бих још рекао да то понашање треба да има систематски карактер. Не може се рачунати на то да можемо да водимо војна дејства у једном делу земљине кугле, а у другом делу да послушно примају наше разговоре о томе да би добро било разоружати се.“

Било је речи и о Ирану. По речима Лаврова, Русија је категорички против увођења нових међународнх санкција против Техерана. Прошлогодишња резолуција УН обухватила је све могуће сфере и увела мере које ометају Иран да направи нуклеарну бомбу. Нове санкције ништа томе неће додати, само ће се негативно одразити на економију земље. Лавров је подвукао да Русија не располаже никаквим доказима да је Иран решио да направи нуклеарну бомбу. А увођење једностраних санкција против Ирана које су увели САД и ЕУ заобилазећи УН, поткопава колективне напоре у преговорима са Техераном.

Западни новинари су се интересовали и за актуелни став Русије о палестинском питању. Крајем марта лидер Палестинске националне администрације Махмуд Абас изјавио је да рачуна на проглашење независности Палестине и признање њене државности већ у септембру 2011. године. И границе Израела и Палестине треба да буду нацртане по линијама из 1967. године, са палестинском престоницом у Источном Јерусалиму.

Ипак Тел-Авив категорички одбија да говори о границама из 67. године и о палестинској престоници у Јерусалиму. Потпредседник Израела Моше Јалон за време последње посете Москви изајвио је да слични мировни договор нема смисла зато што ће то бити само лист папира. По речима Сергеја Лаврова он намерава да се састане са Јалоном и да пита шта је он имао у виду. Јер мировни план није нечија измишљотина, већ договор који је одобрила међународна заједница као принцип регулисања, подвукао је шеф руске дипломатије.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер