Sergej Lavrov: NATO zadržava dvosmislen stav prema Rusiji

Kako prenose svetske informativne agencije, predsednici svih 28 zemalja-članica alijanse složili su se da se 20. novembra u okviru samita bloka u Lisabonu održi sednica Saveta Rusija-NATO na najvišem nivou. A samo malo ranije generalni sekretar NATO-a, Ander Fog Rasmunsen pozvao je Rusiju na zajedničku izgradnju „zajedničkog krova bezbednosti".

Moskva nema ništa protiv toga, međutim, pod uslovom da u rečima i delima lidera alijanse ne bude dvosmislenosti.

Reč „dvosmislenosti" je u jednom od televizijskih intervjua upotrebio ministar ruskog MIP-a Sergej Lavrov. Komentarišući poziv generalnog štaba NATO-a upućen najvišem rukovodstvu zemlje da poseti Lisabon, on je između ostalog istakao da Moskva može da donese odluku samo posle odgovora na neka važna pitanja. Među njima je izdvojio dva glavna. Prvo je: koju politiku će Brisel izabrati u odnosu na Rusiju? I drugo: kako će se akcije NATO-a usaglašavati s normama međunarodnog prava i prerogativima Saveta Bezbednosti OUN?

U principu, Lavrov smatra da je važna činjenica da se „iz usta NATO-a", po njegovim rečima, začuo poziv za praktičnu saradnju u nizu oblasti. Konkretno - u rešavanju problema Avganistana, u borbi s terorizmom i trgovinom drogom, u stvaranju antiraketne odbrane. Istina, što se tiče ovog poslednjeg, po rečima ministra, dešava se nešto čudno. Dok Rusija s Vašingtonom i Briselom razmatra pitanje kako da se ukloni postojeća raketna pretnja, u Evropi se stvaraju nove. Po rečima Lavrova, ovo se loše „slaže" s dogovorima predsednika o protiv-raketnoj odbrani (PRO).

Na predstojećem samitu u Lisabonu treba da bude odobrena nova strateška koncepcija NATO-a. Međutim, u nacrtu dokumenta kad se govori o Rusiji, po rečima Lavrova, takođe postoje dvosmislene rečenice. S jedne strane, kaže ministar, mi smo partneri, a s druge, obaćava se da će članovi NATO-a u suštini, biti branjeni od „pretnje sa istoka".

Uzgred rečeno, zanimljiva je vest da će od 30. septembra u Tbilisi u dvodnevnu posetu doputovati generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmunsen. Osim zvaničnih susreta, on će otvoriti „kancelariju za vezu" s NATO-om. Po izjavi ambasadora SAD u Gruziji DŽona Basa (John Bass) Rasmunsenova poseta će predstavljati izraz „podrške" Gruziji i još jedan korak ka njenoj integraciji u NATO. Podrška zemlji-agresoru? Šta je to - nova dvosmislenost? Ako je i tako, smisao je potpuno jasan.

Stalni predstavnik Rusije u NATO-u, Dmitrij Rogozin, upozorava Brisel na formalizam u odnosima s Moskvom.

- Da bi samit Rusija-NATO mogao da se održi, kaže Rogozin, on ne sme da nosi nekakav protokolarni karakter. Ruski predsednik treba da otputuje u Lisabon, ako on otputuje, - to će biti u uslovima kad alijansa bude spremna da razmatra s Rusijom strateška pitanja. Potpuno je očigledno da je već odavno sazrelo vreme za razgovor na najvišem nivou u vezi s problemima odnosa između Rusije i NATO-a, kao i u vezi s pitanjima evropske i međunarodne bezbednosti u celini. Potrebno je da se ponovo utvrde osnovni principi, da se dogovorimo o zajedničkim vrednostima, ako smo partneri. I očekujemo da će se ovakav razgovor održati.

Profesor Harvardskog univerziteta Stiven Volt (Stephen Walt) izjavio je ovih dana na stranicama američkog časopisa „Forin Polisi" («Foreign Policy») da bez obzira na opstanak posle završetka „hladnog rata" blok NATO-a nema budućnosti. Jedan od glavnih razloga jeste to što partneri nemaju želju da troše novac za vojne potrebe u uslovima krize, te gubitak vere u uspeh „avganistanske avanture". Kako Volt ironično zaključuje, ima dve novosti. Loša je da jedan od „kamena-temeljaca" međunarodne bezbednosti može biti uništen u narednim godinama. Dobra je da će to malo šta promeniti.

Da se ne desi da se „otkači" „zajednički krov" bezbednosti, koji je sagrađen na ovakvom „kamenu-temeljcu", koji je Rasmunsen ponudio? Uostalom, još je gore ako „otkače" sami graditelji. Zbog dvosmislenosti u arhitektonskom projektu.

(Glas Rusije)