Сергеј Лавров: НАТО задржава двосмислен став према Русији

Како преносе светске информативне агенције, председници свих 28 земаља-чланица алијансе сложили су се да се 20. новембра у оквиру самита блока у Лисабону одржи седница Савета Русија-НАТО на највишем нивоу. А само мало раније генерални секретар НАТО-а, Андер Фог Расмунсен позвао је Русију на заједничку изградњу „заједничког крова безбедности".

Москва нема ништа против тога, међутим, под условом да у речима и делима лидера алијансе не буде двосмислености.

Реч „двосмислености" је у једном од телевизијских интервјуа употребио министар руског МИП-а Сергеј Лавров. Коментаришући позив генералног штаба НАТО-а упућен највишем руководству земље да посети Лисабон, он је између осталог истакао да Москва може да донесе одлуку само после одговора на нека важна питања. Међу њима је издвојио два главна. Прво је: коју политику ће Брисел изабрати у односу на Русију? И друго: како ће се акције НАТО-а усаглашавати с нормама међународног права и прерогативима Савета Безбедности ОУН?

У принципу, Лавров сматра да је важна чињеница да се „из уста НАТО-а", по његовим речима, зачуо позив за практичну сарадњу у низу области. Конкретно - у решавању проблема Авганистана, у борби с тероризмом и трговином дрогом, у стварању антиракетне одбране. Истина, што се тиче овог последњег, по речима министра, дешава се нешто чудно. Док Русија с Вашингтоном и Бриселом разматра питање како да се уклони постојећа ракетна претња, у Европи се стварају нове. По речима Лаврова, ово се лоше „слаже" с договорима председника о против-ракетној одбрани (ПРО).

На предстојећем самиту у Лисабону треба да буде одобрена нова стратешка концепција НАТО-а. Међутим, у нацрту документа кад се говори о Русији, по речима Лаврова, такође постоје двосмислене реченице. С једне стране, каже министар, ми смо партнери, а с друге, обаћава се да ће чланови НАТО-а у суштини, бити брањени од „претње са истока".

Узгред речено, занимљива је вест да ће од 30. септембра у Тбилиси у дводневну посету допутовати генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмунсен. Осим званичних сусрета, он ће отворити „канцеларију за везу" с НАТО-ом. По изјави амбасадора САД у Грузији Џона Баса (John Bass) Расмунсенова посета ће представљати израз „подршке" Грузији и још један корак ка њеној интеграцији у НАТО. Подршка земљи-агресору? Шта је то - нова двосмисленост? Ако је и тако, смисао је потпуно јасан.

Стални представник Русије у НАТО-у, Дмитриј Рогозин, упозорава Брисел на формализам у односима с Москвом.

- Да би самит Русија-НАТО могао да се одржи, каже Рогозин, он не сме да носи некакав протоколарни карактер. Руски председник треба да отпутује у Лисабон, ако он отпутује, - то ће бити у условима кад алијанса буде спремна да разматра с Русијом стратешка питања. Потпуно је очигледно да је већ одавно сазрело време за разговор на највишем нивоу у вези с проблемима односа између Русије и НАТО-а, као и у вези с питањима европске и међународне безбедности у целини. Потребно је да се поново утврде основни принципи, да се договоримо о заједничким вредностима, ако смо партнери. И очекујемо да ће се овакав разговор одржати.

Професор Харвардског универзитета Стивен Волт (Stephen Walt) изјавио је ових дана на страницама америчког часописа „Форин Полиси" («Foreign Policy») да без обзира на опстанак после завршетка „хладног рата" блок НАТО-а нема будућности. Један од главних разлога јесте то што партнери немају жељу да троше новац за војне потребе у условима кризе, те губитак вере у успех „авганистанске авантуре". Како Волт иронично закључује, има две новости. Лоша је да један од „камена-темељаца" међународне безбедности може бити уништен у наредним годинама. Добра је да ће то мало шта променити.

Да се не деси да се „откачи" „заједнички кров" безбедности, који је саграђен на оваквом „камену-темељцу", који је Расмунсен понудио? Уосталом, још је горе ако „откаче" сами градитељи. Због двосмислености у архитектонском пројекту.

(Глас Русије)