Separatistički pokreti već traže primenu "kosovske formule"

Nekoliko dana posle odluke Međunarodnog suda pravde, koji je ocenio da kosovska deklaracija o proglašenju nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, već se oglasilo nekoliko separatističkih pokreta koji traže da se i u njihovim slučajevima primeni "kosovski model".

Pridnjestrovska Moldavska Republika, koja je jednostrano proglasila nezavisnost 1990. godine, posle odluke suda u Hagu traži međunarodno priznanje samoproklamovane države.

Ona je, kako otkrivaju rumunski mediji, uputila zvanični zahtev Ujedinjenim nacijama u kome traži, pozivajući se na savetodavno mišljenje MSP, da se prizna nezavisnost te "države" unutar Moldavije.

Nijedna zemlja u svetu još nije priznala Pridnjestrvsku Moldavsku Republiku, iako je proglasila nezavisnost pre dve decenije.

Odluka MSP je ohrabrila i Katalonce u Španiji.

"Ja ću sa svoje strane učiniti sve što mogu da centralna vlada u Madridu prizna Kosovo", izjavio je potpredsednik katalonskog parlamenta Ljuis Korominas, tokom razgovora sa šefom albanske diplomatije Iljirom Metom. Tirana je, sa svoje strane, obećala otvaranje konzulata u Barceloni, javila je agancija ATA.

Posle odluke u Hagu, među prvima se oglasio lider mađarskih separatista u Rumuniji Laslo Tekeš. Presuda MSP-a o Kosovu je pokazala da Sekujskoj pokrajini u Transilvaniji, u kojoj su većinsko stanovništvo Mađari, treba dati samostalnost.

"To je isto što i Kosovo", smatra on.

Predsednik lokalne organizacije opozicione Socijaldemokratske partije u Klužu podneo je krivičnu tužbu protiv Tekeša zbog "antiustavnih izjava".

Posle odluke MSP reagovao je i predsednik Abhazije koja je proglasila nezavisnost od Gruzije.

"Mišljenje MSP je još jednom potvrdilo pravo na samoopredeljenje Abhazije i Južne Osetije. To će podstaći nova priznanja dve od Gruzije otcepljene autonomne oblasti", izjavio je predsednik Sergej Bagapš.

U Nagorno Karabahu, provinciji koja se devedesetih godina otcepila od Azerbejdžana, sa velikim entuzijazmom su dočekali odluku MSP, prenele su ruske agencije. Građani, pretežno Jermeni, nadaju se da će im "slučaj Kosova" skratiti put do međunarodnog prinanja.

Kosovski model je izazvao interesantne diskusije i u Turskoj, odnosno na severnom Kipru. Dok se zvaničnici uzdržani, eksperti su mišljenja da je Kosovo otvorilo mogućnost za međunarodno priznanje "države" koju su 1983. godine proglasili kiparski Turci, a priznaje je samo Ankara.

"Kosovsko proglašnje nezavisnosti od Srbije otvorilo je novi prozor za međunarodno priznanje severnog Kipra", smatra stručnjak za balkanska pitanja Gezde Kilič Jasin iz istraživačke grupe TURKSAM.

"Postoji sličnost (Kosova) sa kiparskim slučajem, što Turska može da iskoristi u budućnosti", ističe Muzafer Vatansever, iz grupe USAK.

Mišljenje MSP-a se još proučava, tako da će mnogi separatistički pokreti, kojih u svetu ima više od 90, tek podići glavu, smatraju analitičari.

"Ovo je loša vest za mnoge zemlje koje se suočavaju sa separatizmom, odnosno ozbiljna pretnja njihovom teritorijalnom integritetu", upozorava Edvin Baker, saradnik holandskog Instituta za međunarodna istraživanja i ukazuje na mogućne lomove pre svega u Mjanmaru, Iraku, Indiji i Somaliji.

(Tanjug)