Šef brazilske diplomatije: Sporazum potpisan u Teheranu nema alternativu

Novi nacrt rezolucije o Iranu koji je dostavljen članicama Saveta bezbednosti UN, traži veliko proširenje sancija protiv te zemlje zbog njenog kontroverznog nuklearnog programa.

Najnovija verzija rezolucije, koju su podnele SAD, traži pored ostalog međunarodne inspekcije iranskih brodova u slučaju da postoji sumnja da bordovi nose teret relevantan za iranski nuklearni ili raketni program.

Nacrt rezolucije koji su podnele SAD ima podršku četiri ostale stalne članice SB UN - Kine, Rusije, Britanije i Francuske.

Ukoliko predlog bude izglasan, tom rezolucijom bi bila zabranjena i prodaja nekih vrsta teškog naoružanja Iranu, uključujući borbene helikoptere i rakete.

"Dva cilja" rezolucije UN

Nacrt rezolucije predstavila je u sedištu UN američki ambasador Suzan Rajs.

"Ova rezolucija ima dva cilja. Prvi je da za iransko rukovodstvo podigne cenu stalnog prkošenja međunarodnoj zajednici. Drugi je da uveri Iran da mu je u interesu da mirnim putem razreši zabrinutost u pogledu svog nuklearnog programa. Tokom ovog procesa isticali smo da su vrata za Iran i dalje otvorena, kako bi isounio svoje obaveze i ostvario bolje odnose sa međunarodnom zajednicom. Nacrt rezolucije je nadgradnja postojećih sankcija protiv Irana i daje im dodatnu snagu. Takođe povećava dubinu i opseg sankcija UN protiv Irana tako što otvara nove kategorije sankcija" rekla je ambasador Rajs.

Nova rezolucija predviđa pooštravanje embarga na izvoz oružja u Iran, dodatna ograničenja na poslovanje sa iranskim bankama i međunarodne inspekcije iranskih brodova za koje se sumnja da prevoze materijal vezan za nuklearni ili raketni program.

Pregovorima do podrške svih stalnih članica SB

Posle višenedeljnih intenzivnih pregovora, nacrt rezolucije ima podršku svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, dakle i Rusije i Kine, koje su se do sada protivile pooštravanju sankcija.

BBC-jev izveštač iz sedišta UN javlja da su Moskva i Peking svoj glas uslovile znatnim ublažavanjem prvobitne verzije američke rezolucije.

Kineski ambasador pri UN Li Baodong podvukao je da diplomatske opcije nisu iscrpljene, te da su dijalog, diplomatija i pregovori najbolji način za rešavanje iranskog pitanja.

Potom je dodao:

"Cilj sankcija je da iransku stranu dovedu za pregovarački sto. Cilj im nije da kazne nedužni narod. Takođe, nove sankcije ne bi trebalo da naškode normalnim trgovinskim vezama".

Rezolucija ne mora da bude odmah usvojena

To, međutim, ne znači da će Savet bezbednosti jednoglasno usvojiti rezoluciju - Iran je koliko prekjuče, uz posredovanje Brazila, postigao sporazum o prebacivanju dela svog uranijuma u Tursku na obogaćivanje, u zamenu za nuklearno gorivo.

I Turska i Brazil trenutno su u Savetu bezbenosti i smatraju da je nova rezolucija trenutno nepotrebna - brazilski ambasador pri UN Maria Luiza Ribeiro izjavila je da njena zemlja ne želi da razgovara o novoj rezoluciji, dok je šef brazilske diplomatije Selsu Amorim istakao da sporazum Brazila, Turske i Irana nudi najbolju mogućnost za mirno prevazilaženje spora oko iranskog nuklearnog programa.

"Najbolji način da se garantuje da Iran neće nastaviti da obogaćuje uranijum je sprovođenje ovog dogovora. Ignorisati taj dogovor znači odbaciti mirno rešenje. Zbog toga mislim da sporazum nema alternativu", smatra Amorim.

Veliki ulog Teherana

Kakve su onda šanse da predložene nove sankcije podstaknu Iran da odustane od svog nuklearnog programa, pitao je BBC doktora Abasa Milanija sa Katedre za međunarodne odnose na "Univerzitetu Južna Florida".

"Mislim da ne postoje nikakve sankcije, pa čak ni kombinacija sankcija i vojnog pritiska koji bi podstakli režim da digne ruke od nuklearnog programa. Oni su svoju budućnost uložili u taj projekat - Vrhovni vođa Hamenei, predsednik Ahmedinežad i u sve većoj meri i Revolucionarna garda. Oni su sav svoj politički kapital zasnovali na tom jednom jedinom pitanju, i ostati bez njega bilo bi ravno političkom samoubistvu. Otišli su predaleko da bi mogli da se vrate", smatra doktor Milani.

On dodaje da je iranski režim pri tom bio vrlo lukav.

"Tokom proteklih nekoliko godina vrlo su vešto koristili Ruse, Kineze, ponekad čak i Evropljane, a sada Brazil i Tursku, kako bi kupili dodatno vreme i na terenu pripremili sve što mogu. Situacija na terenu je sada toliko odmakla da više ne mogu da se vrate i da odustanu od svojih namera. Mislim da još uvek nisu doneli odluku da prave bombu, ali svakako bi morali da budu još luđi nego što možemo da zamislimo da bi zemlju izložili sankcijama, ekonomskim nedaćama i napetosti, a sve to da bi naučili kako da obogaćuju uranijum za pet posto. Tu jednostavno nema logike".

Doktor Milani ne vidi neki veliki napredak u činjenici da su nacrt rezolucije podržale Rusija i Kina.

"Oni neće ići predaleko. Ni Rusija ni Kina ne žele da izgube svoje unosne poslove sa Iranom. S druge strane, trgovinska razmena sa Iranom je svega četiri posto ukupne razmene Kine sa ostatkom sveta i mislim da iranski režim pomalo zaboravlja da Kina želi da očuva i preostalih 96 posto svoje razmene. Ni Kina ne može baš uvek da bude u koliziji sa ostatkom međunarodne zajednice, istro važi i za Rusiju", ocenio je Abas Milani.

(BBC)