Седам деценија од Мартовских демонстрација против приступања Тројном пакту

На данашњи дан пре 70 година грађани Југославије протестовали су против потписивања Тројног пакта са силама Осовине које је предводила нацистичка Немачка.

Обележава се 70. годишњица масовних демонстрација у Београду, чији је узрок био потписивање Тројног пакта са нацистичким силама Осовине.

Тим поводом у Архиву Србије биће отворена изложба под називом "Антифашизам -историјски избор: Србија, 27. март 1941. године". Изложбу ће отворити министар спољних послова Републике Србије Вук Јеремић и министар рада и социјалне политике Расим Љајић, а отварању изложбе коју организује Влада Србије, присуствоваће и потпредседник Владе Ивица Дачић. У реализацији изложбе учествовало је 26 националних установа културе, науке и образовања.

Војни преврат 27. марта 1941. године извела је група високих официра Југословенске војске коју је предводио бригадни генерал војног ваздухопловства Боривоје Мирковић.

Пучисти су збацили с власти трочлано краљевско намесништво кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића и др Иве Перовића, као и владу Драгише Цветковића и Влатка Мачека, која је 25. марта у Бечу потписала Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

Потом су власт предали малолетном краљу Петру II Карађорђевићу и основали Владу са командантом војног ваздухопловства генералом Душаном Симовићем на челу, док је за потпредседника Владе постављен академик Слободан Јовановић.

Пет и по месеци пре пунолетства, Петар II Карађорђевић је преузео краљевску власт и издао прокламацију да је војска, свргнувши Намесништво и владу, "извршила свој задатак према краљу и отаџбини" и да је мандат за формирање нове владе поверен генералу Симовићу.

Грађани су, негодујући одлуку о потписивању пакта, изашли на улице уз узвике: "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".

У организацији Института за савремену историју и Дома Карађорђевића домаћи историчари су расправљали о контексту и интерпретацији догађаја 27. марта.

Директор Института Миодраг Павловић је указао да мартовски догађаји изазивају различита осећања и тумачења, од оних да је то величанствена револуција, предвођена КПЈ, до тога да је "акт неколико плаћеника у војном врху који су за мале паре учинили велику несрећу народу".

Оно што је извесно, како је казао, то је да је 27. март проузроковао директан слом Краљевине Југославије због чега је српски народ платио највећу цену зато што је повео величанствену антифашистичку борбу, једну од тада највећих у Европи.

(РТС)