Савезно министарство спољних послова Немачке: Постоји консензус о проширењу и реформи унутар ЕУ

Постоји конзензус да Европска унија треба да се прошири и реформише пре проширења. Зато је потребна конкретна мапа пута за реформе која би требало да буде развијена током следећег председавања Унијом, у првој половини 2024. године, поручено је на састанку на високом нивоу у Берлину које је организовало немачко Савезно министарство спољних послова.

Конференција је окупила министре спољних послова земаља чланица ЕУ и десет земаља у процесу проширења, заједно са представницима европских институција, академије и цивилног друштва, преноси портал Еуропеан Wестерн Балканс.

У уводном говору, немачка министарка спољних послова Аналена Бербок рекла је да унутар ЕУ постоји консензус да до проширења мора доћи.

“Проширена ЕУ ће бити јача само ако претходно урадимо оно око чега смо били уздржани – ревидирамо функционисање ЕУ. Потребна нам је јака структура. Морамо да будемо искрено, што је све само не лако”, рекла је Бербок.

Према њеним речима, шефови држава и влада држава чланица договрили су да покрену реформски процес који ће тећи паралелно са проширењем на састанку Европског савета у Гранади у октобру.

“Проширење је геополитичка неопходност, али и геополитичка шанса за ЕУ. Ако су Украјина, Молдавија, Грузија и Западни Балкан трајно подложни руској дестабилизацији, то нас све чини рањивим. Не можемо више да приуштимо сиве зове у Европи. Али ако ојачамо демократске институције кандидата, побољшамо њихову отпорност и понудимо економску перспективу њиховим грађанима”, рекла је немачка министарка спољних послова.

Она је нагласила да је Западном Балкано још пре двадесет година обећано да ће се врата ЕУ отворити ако се испуне услови, што се није догодило и што је довело до фрустрација.

“Због тога треба да се запитамо како да уредимо процес приступања да још једна генерација не проведе живот у чекаоници”, додала је Аналена Бербок.

Зато, како је навела, ЕУ треба да омогући грађанима ових земаља, посебно младима, да уживају у благодетима ЕУ и пре него што њихова земља постане пуноправна чланица.

“Требало би да отворимо више ресурса и програма ЕУ за земље кандидате. Од грантова за истраживање и програма Еразмус, до практичних питања свакодневног живота. Треба да размишљамо о начинима да се кандидати интегришу у ЕУ корак по корак”, рекла је немачка министарка спољних послова.

Међутим, како је нагласила, постепена интеграција не може бити шведски сто, јер су битна питања основа.

“Владавина права и демократија морају остати темељ наше Уније. То је наша снага. Зато би финансијска средства требало да вежемо за испуњавање стандарда владавине права”, рекла је Бербок.

Према његовим речима, ЕУ не би требало да намец́е земљама кандидатима датум до којег је требало да спроведу неопходне реформе. „Али, јасно је да ми као ЕУ требамо – и мислим да морамо – да размислимо о томе где се налазимо заједно на крају ове деценије“, додала је Бербок.

О реформској мапи пута Европски савет расправљаће у децембру

Након говора немачке министарке спољних послова одржана су два панела о проширењу и друга о реформи ЕУ.

Говорец́и на првом панелу, министар спољних послова Северне Македоније, Бујар Османи, рекао је да може да сведочи да се Европа данас налази пред геополитичком буђењем, које треба да обезбеди геостратешко улагање у безбедност ЕУ.

Он је поздраво промену садашњег бинарног приступа проширењу, у којем држава није укључена у политике или институције ЕУ нити има приступ фондовима ЕУ све док није чланица.

“Уместо тога, сваки кандидат, кроз успешну имплементацију реформи и усклађивање својих политика са политикама ЕУ, треба да напредује својим темпом кроз постепену интеграцију“, рекао је Османи.

Ана Лурман, немачка министара за Европу министар за Европу и климу, рекла је да се ситуација у ЕУ значајно променила од када је први пут дошла у владу крајем 2021. године када није било ентузијазма за проширење или реформу.

„Ниједна европска влада више не сумња у проширење, оно је високо на дневном реду, постоји консензус након самита у Гренади“, рекла је Лурман.

Закључила је да би на састанку Европског савета у децембру требало да се дискутује око плана унутрашњих реформи у ЕУ, а да се озбиљније о томе одлучује након избора.

Догађају је присуствовала и министарка европских интеграција, Тања Мишчевић.

(Јуропиан вестерн Балканс, Н1)