Хроника | |||
Савет министара ЕУ захтева да обавезе Србије из Охрида уђу у поглавље 35 |
![]() |
![]() |
![]() |
среда, 13. децембар 2023. | |
Савет министара ЕУ захтева од Европске комисије и шефа европске дипломатије Жозепа Борела да хитно, пре краја јануара 2024. године, предложе Савету измене и допуне мерила за Поглавље 35 у приступним преговорима са Србијом, како би у њега биле укључене обавезе које проистичу из Споразума о путу ка нормализацији између Косова и Србије и његовог Имплементационог анекса, наводи се у данас усвојеним закључцима. У закључцима које је данас усвојио, Савет министара ЕУ поздравља Споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије, постигнут 27. фебруара у Бриселу, и његов Имплементациони анекс, договорен 18. марта у Охриду, и жали због изостанка њихове примене од обе стране, као и других неиспуњених обавеза из дијалога уз посредство ЕУ. „Савет позива Србију и Косово да у потпуности поштују и примене те споразуме, без даљег одлагања и предуслова, што укључује оснивање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином (ЗСО). Савет поздравља спремност Србије и Косова да прихвате нацрт статута ЗСО који је странама представила ЕУ, уз разумевање да је потребно даље радити на тој основи“, наводи се. Додаје се да су нормализација односа и спровођење обавеза из дијалога суштински услови на европском путу и за Србију и за Косово, који ризикују да пропусте значајне прилике ако не буде напретка. „Савет подсећа да ће напредак Србије у владавини права и нормализацији односа са Косовом наставити да одређују укупан темпо приступних преговора“, наводи се у закључцима, у којима се понавља и забринутост стањем у медијима и односом према ратним злочинима у Србији. У закључцима се наводи да Савет очекује да Србија и Косово нађу одрживо решење за ситуацију у којој се налази север Косова, које гарантује безбедност, сигурност и партиципативну демократију за све грађане. Од Србије се очекује да се с добрим намерама укључи у дијалог који води ЕУ и у духу компромиса за постизање свеобухватног правно обавезујућег споразума са Косовом о нормализацији односа, у складу са међународним правом и правним тековинама ЕУ без даљег одлагања. Тај споразум треба да се бави свим кључним отвореним питањима и на тај начин допринесе регионалној стабилности, додаје се. У тексту се истиче да нема оправдања за насиље и оштро се осуђују „насилни акти демонстраната косовских Срба против грађана, војника КФОР-а, органа за спровођење закона и медија 29. маја 2023. године, као и насилни напад на Косовску полицију 24. септембра 2023. на северу Косова“. Савет очекује да Србија у потпуности сарађује и предузме све потребне мере за хапшење и брзо привођење правди починилаца напада и изражава жаљење што Србија није предузела довољне мере у том погледу, као и забринутост због поновљеног гомилања војних снага Србије у близини Косова, уз констатацију да је њихов број накнадно смањен.
Србија и Косово морају да наставе сталне напоре за деескалацију, уздрже се од једностраних и провокативних акција које би могле довести до тензија и насиља и зауставе реторику подела, наводи се и додаје да Савет поздравља то што је Србија предузела неке кораке у правом смеру, укључујући јавно подстицање косовских Срба да учествују на локалним изборима на северу Косова. Од Србије се тражи и да подстакне косовске Србе да се врате у институције које су напустили. Понавља се упозорење да ће евентуални неуспех у деескалацији тензија имати последице и да је ЕУ спремна да процени „даље мере и према Србији и према Косову, ако буде потребно“. Савет понавља и снажна очекивања од Србије да појача напоре ка потпуном усклађивању са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама, укључујући оне према Русији и Белорусији, као питање највећег приоритета. Власти Србије позива да се уздрже од акција и изјава против ставова ЕУ о спољној политици и другим стратешким питањима. Савет узима у обзир хуманитарну и другу помоћ Украјини, поздравља унапређену сарадњу Србије са ЕУ у спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ и поздравља континуирано активно учешће Србије у мисијама и операцијама ЕУ у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (ЦСДП) ЕУ. Поново се наглашава и потреба да Србија у потпуности испуни обавезу да се усклади са визном политиком ЕУ. Савет поздравља то што је Србија задржала посвећеност у низу регионалних иницијатива за сарадњу и подстиче Србију на даље јачање добросуседских односа и доприношење стабилности и помирењу са свим партнерима у региону. У закључцима се од Србије тражи да настави да се фокусира на испуњавање привремених мерила из поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права. Поздравља се благовремено усвајање пет закона којима се примењују уставни амандмани из 2022. године, али се указује да је потребан даљи рад и политичка посвећеност да би се спровеле реформе у основним областима, укључујући правосуђе. Подвлачи се потреба да Србија појача напоре у борби против корупције и организованог криминала, те неопходност опипљивих и убедљивих резултата о ефикасним истрагама, кривичним гоњењима, правоснажним пресудама, замрзавањем и конфискацијом имовине стечене криминалом. У закључцима се понавља и забринутост стањем у медијима и односом према ратним злочинима у Србији. Београд се позива да појача напоре на делотворној примени акционог плана медијске стратегије. Такође се подвлачи важност значајне регионалне сарадње у домаћем решавању питања ратних злочина, решавању преосталих случајева несталих особа и пуне сарадње са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове. Савет понавља позив српским властима да комуницирају објективно и недвосмислено о ЕУ, и да се активно ангажује на спречавању и сузбијању свих облика дезинформација и страних манипулација информацијама у свим медијским каналима. У циљу побољшања услова за правилно функционисање демократских институција, Савет снажно подстиче Србију да се позабави дугогодишњим препорукама тела ОЕБС/ОДИХР и Савета Европе, укључујући оне које се односе на кључне аспекте изборног процеса. У закључцима се прихвата процена Европске комисије да Србија одржава ниво припремљености за почетна мерила у Кластеру 3 (Конкурентност и инклузивни раст) и додаје да ће наставити процену тога. Поздравља се добар ниво припремљености Србије по економским критеријумима. (Н1) |