уторак, 02. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Савет Европе забринут због стања мањина на Косову
Хроника

Савет Европе забринут због стања мањина на Косову

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 17. јун 2009.

БЕЧ – Комесар за људска права Савета Европе (СЕ) Томас Хамарберг критиковао је одлуку аустријске владе о проглашавању земаља западног Балкана такозваним трећим безбедним државама, чији грађани више неће моћи да добију статус азиланата, упозоравајући на тежак положај мањина на Косову.

„Не треба земље Балкана, од Косова преко Босне и Херцеговине до Македоније генерално оцрнити као несигурне. Било је постепених побољшања, тако и на Косову, где је ситуација и даље најтежа”, објаснио је Хамарберг у интервјуу за бечки дневни лист „Пресе”.

Он је истакао да је за мањине на Косову, посебно Роме, живот и даље јако опасан и упозорио да се „мора бити обазрив у екстрадицији припадника мањина” којима се одбије азилантски захтев.

„Биће потребно да прође још пар година пре него што мањине буду безбедне од тлачења и сличних проблема”, оценио је он.

Према његовом мишљењу, треба омогућити добровољан повратак, али не и силом терати на враћање на Косово.

Хамарберг истиче да су Роми на Косову крајње угрожени јер „често не бивају добро третирани”.

„Њима прети живот у логорима под јако лошим условима, на пример у јако загађеним зонама”, подсетио је он додајући да је за децу то јако лоше.

„За веће групе на Косову, међу којима су Албанци, стање је боље и за њих је то скоро нормална европска територија, с тим се слажем”, рекао је комесар СЕ.

„Напредак на Косову је спор. Важно за стабилност јесте да се повратницима не пружи само шанса на безбедан живот, већ и на рад. Најпре, пре свега је приоритет интегрисати избеглице са Косова у суседним земљама на Балкану”, подвукао је он.

Аустријска влада донела је јуче одлуку о проглашењу земаља западног Балкана трећим безбедним државама, како би могла да одбије захтеве држављања тих земаља за добијање азила. Тако од 1.јула, када мера ступа на снагу, више готово нема шансе да онај ко напусти Косово добије статус азиланта у Аустрији, а и протеклих година већина подносилаца захтева за добијање азила у Аустрији са Косова је одбијена.

Прошле године су у Аустрији 892 становника Косова поднела захтев за добијање азила, 810 грађана осталог дела Србије, 205 из Македоније, 110 из Босне и Херцеговине, и 13 из Црне Горе, односно један из Хрватске.

Само 31 захтев грађана Косова добио је позитиван одговор, што је седам одсто. Када је реч о грађанима осталог дела Србије свега шест одсто захтева позитивно је решено, док је за грађане Македоније позитиван одговор добило свега три одсто. У 11 случајева, азил је дат држављанима Босне и Херцеговине, а из Црне Горе и Хрватске сви су одбијени.

После одлуке владе у Бечу, поред земаља западног Балкана, као треће безбедне земље важе све државе ЕУ, Норвешка, Исланд, Лихтенштајн, Швајцарска, Канада, Нови Зеланд и Аустралија, али не и САД, које се због смртне казне и даље третирају као „несигурна земља”.

(Танјуг)  

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер