Савет Европе усвојио декларацију којом је "Русији враћено право гласа одузето након припајања Крима 2014. године"

 Савет Европе, главна европска организација за заштиту људских права, усвојио је декларацију којом је Русији враћено право гласа одузето након припајања Крима 2014. године.

Шефови дипломатија 47 чланица Савета Европе великом већином су гласали за декларацију у којој се наводи да сви чланови треба да "имају право учешћа" у главном органима СЕ "на једнакој основи", што значи да је Русији право гласа враћено.

Савет Европе, са седиштем у француском Стразбуру, суспендовао је Русији право гласа после руског припајања Крима 2014. године, што је чин који Украјина и готово цео свет сматрају нелегалним. Русија, чланица СЕ од 1996. године, тада је престала да плаћа чланарину.

Високи руски званичници су претили иступањем из СЕ. То би значило да би руски грађани изгубили приступ Европском суду за људска права, важном орудју за оне који немају вере у руске судове.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је поздравио данашњу одлуку СЕ и навео да ће се Русија надаље придржавати својих обавеза. Он је рекао да Русија цени "позитивни допринос" Савета Европе у решавању хуманитарних питања као и у побољшању руског правосуђа. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је новинарима рекао да је Русија вољна да сарађује са СЕ док год има "једнак глас" у механизмима доношења одлука.

Данашње гласање би могло бити први већи корак СЕ ка укидању ограничења и санкција наметнутих Русији после припајања Крима и подршке побуњеницима на истоку Украјине. Такође, потез може бити гледан и као знак све јаснијег схватања у Европи, а посебно Француској и Немачкој, да је приближавање Русији можда бољи начин за решавање кризе у Украјини и других проблема.

Украјински министар спољних послова је неочекивано отказао учешће на састанку у Финској, очекујући исход повољан по Русију.

Украјински амбасадор при СЕ Дмитро Кулеба је на Твитеру навео да су Украјина и још пет земаља гласале против предлога који је описао као резултат "циничне дипломатије" да би се спасао "дугорочни партнер". Француска, која данас преузима ротирајуће председавање Саветом Европе, и Немачка биле су гласне у изражавању потребе да се Русија врати у систем зарад добробити милиона обичних Руса.

Немачки министар спољних послова Хајко Мас, који ће разговарати с руским колегом Сергејом Лавровом, рекао је пре састанка да "није у интересу" да се Русија искључује.

"Русија припада Савету Европе, са свим правима и обавезама који уз то иду", рекао је Мас и додао да се нада да ће на министарском састанку моћи да се учини "одлучан корак напред".

Француски председник Емануел Макрон је раније овог месеца рекао председнику СЕ да "Савету Европе треба Русија као што Русији и Русима треба Савет Европе, што значи да се поштују њихова права као државе чланице али и да Русија испуњава своје обавезе према институцији". 

Иступање Русије из Савета Европе би значило да Руси неће моћи да се појаве пред Европским судом за људска права као последњом инстанцом жалбе на одлуке руских судова. 

Према годишњем извештају тог суда, у више од 20 одсто случајева прошле године су се жалили руски грађани.

(Бета-АП)