четвртак, 28. мај 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Савет Европе: Мањинска права у Србији морају знатно да се побољшају, ситуација са Ромима и даље алармантна
Хроника

Савет Европе: Мањинска права у Србији морају знатно да се побољшају, ситуација са Ромима и даље алармантна

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 18. децембар 2019.

 Заштита мањинских права, упркос напорима српских власти, мора знатно да буде побољшана у земљи где је ситуација са Ромима и даље алармантна, саопштено је из Савета Европе.

У извештају Савета Европе о примени Оквирне конвенције о заштити националних мањина објављеном данас наводи се да је српски правни оквир солидан и да српске власти чине похвалне напоре да побољшају ситуацију ромских заједница и регулишу статус особа без државе, развију културне иницијативе и мањинске медије.

Међутим, како се додаје, остаје изразит контраст измедју нивоа заштите мањинских права у Војводини и другим регионима у Србији, а недостатак података спречава рад на заштити мањина и учешће мањина у државној администрацији треба знатно да буде побољшано.

Како преноси Савет Европе у извештају се наводи да Србија, мултикултурна земља са 23 савета националних мањина и даље бележи разлике у примени мањинских права, и наглашава да је потребно да се знатно побољша ниво заштите права мањина ван Војводине.

Приоритет власти треба да буде да се економски ревитализују те области кроз побољшање инфраструктуре и стварање додатних шанси за запошљавање, наводи се у извештају. Истовремено је потребно даље побољшање у Војводини, посебно по питању медјукултурног дијалога.

Како се наводи, потребно је да се предузму важни кораци у интеракцији разних заједница које живе у Србији и указује да Савети за медјуетничке односе и даље делују на врло ниском нивоу и њихове надлежности су ограничене.

Указује се да треба поручити независну студију о функционалности ових Савета, и на основу резултата те студије установити и применити свеобухватну стратегију намењену ревитализацији медјунационалних односа.

Потребно је да што пре буде успостављен и примењен одржив оквир за прикупљање података о питањима националних мањина заснован на људским правима.

Како се наводи, то је посебно значајно уочи будућег пописа планираног за април 2021. у коме националне мањине треба активно да учествују. Власти се позивају да покрену кампању информисања уочи наредног пописа, да подигну свест припадницима националних мањина о предностима учествовања у попису и о њиховим правима.

Иако због недостатака података није могуће потпуно да се процени ниво представљања националних мањина у јавној администрацији, наводи се у извештају, постоји стални недостатак таквог представљања посебно у областима где традиционално живе припадници албанске или босанске мањине, док су представници Рома такорећи непостојећи из свих нивоа владе.

Поправити проценат учешћа мањина у државној администрацији

Учешће националних мањина у државној администрацији треба знатно да буде поправљено, наводи се у извештају.

Ситуација са Ромима уопште остаје алармантна упркос напорима српских власти наводи се у извештају и указује да и даље постоји велки процеп измедју Рома и неромске популације која живи у близини, по питању приступа становању, образовању, здравственим услугама, социјалној заштити и запошљавању.

Саветодавни одбор позива српске власти да одлучно делују по питању проблема структурне дискриминације са којима се суочавају припадници ромске заједнице.

Како се наводи, потребно је да има довољан број државних службеника на свим нивоима администрације који говоре мањинске језике у областима где традиционално живе особе које припадају националним мањинама.

Потребно је да се обуче и да се информишу припадници националних мањина о њиховом праву да користе свој језик у контактима са државом. Образовни систем у Србији треба да гарантује језичка права припадницима националних мањина и да елиминишу сваки облик сегрегације, а истовремено да се осигура одговарајуће знање српског језика, да би свако имао једнак приступ вишем образовању и на тржишту рада.

Извештај је направљен на основу података које су дале српске власти, и других писаних извора, као и на основу посета Бујановцу, Нишу, Петровцу на Млави, Костолцу, Новом Саду и Београду у марту 2019.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер