Sava Janić: Hrišćanskom nasleđu na Kosovu preti nestanak

Otac Sava Janić je se umonašio u manastiru Dečani 1992. godine. U ovom svetilištu žive 30 monaha i iskušenika. Kao meta albanskih napada, ovo mesto je pod zaštitom italijanskih UN trupa.

INTERVJU – Prema ocu Savi Janiću, arhimandritu manastira Visoki Dečani, antisrpsko nasilje na Kosovu se smanjilo po intenzitetu, ali i dalje postoji, u pokrajini odakle je proterano 70% srpskog stanovništva od 1999. godine.

U kakvoj se situaciji trenutno nalaze Srbi na Kosovu?

Nasilje nad Srbima na Kosovu se smanjilo u toku od nekoliko godina, ali oni imaju samo izvesnu slobodu van enklava u kojima su grupisani. Njihova prava su ograničena i još uvek trpe verbalna, a ponekad i fizička uznemiravanja. A naročito nam je nezamisliv život bez međunarodne zaštite, jer nam ništa ne garantuje da se nasilje, kao ono koje se desilo u martu 2004. godine, neće ponoviti, kada su 35 pravoslavnih crkava i groblja uništena za dva dana. Tada je situacija izgledala mirna i Prizren je bio model mira i simbol multietničkog društva: za 48 sati, svi Srbi su bili proterani iz grada, a episkopova rezidencija i crvke spaljene... Neka od svetilišta se trenutno renoviraju, ali tri manastira su još uvek u ruševinama. A više stotina groblja su opustošena i tako napuštena. Uprkos velikim zvaničnim govorima o multietničkom Kosovu, istina je da je Kosovo sve više i više jednoetnička država i jednoversko društvo: za deset godina, 150 hrišćanskih svetišta je uništeno ili oštećeno.

Kakva je tačno situacija sa manastirom Dečani, čiji ste Vi arhimandrit?

Izgrađen 1327. godine, Dečani je jedan od najvažnijih srpskih pravoslavnih manastira na Balkanu. Ima 30 monaha i iskušenika. 1999. godine, za vreme rata na Kosovu,smo prihvatili mnoge albanske izbeglice. Uprkos tome i uprkos prisustvu međunarodnih bezbednosnih snaga, manastir su četiri puta napadali albanski ekstremisti: tri puta haubicom i jedanput minobacačem! Razlog tome je što ovaj manastir, kao i druga hrišćanska sveta mesta na Kosovu simbolizuju istorijsko i versko prisustvo Srba u pokrajini vekovima. Oni koji žele albansko i muslimansko Kosovo to ne trpe.

Da li ste skoro bili žrtva albanskih napada ili nasilja?

Opšta atmosfera je mirnija, ali i dalje postoje brojne diskriminacije Srba koji su ostali na Kosovu: verbalne pretnje, administrativne blokade, itd. Prošlog oktobra, kada je ustoličen novi patrijarh naše Crkve u Peći, Irinej, desetine automobila kojima su došli hodočasnici da bi prisustvovali tom događaju, su napadnuti kamenicama. Takođe su se ponovila uništavanja nadgrobnih spomenika i hrišćanskih grobova u okolini. Kosovo je i dalje nestabilno društvo za nealbansko stanovništvo, i bez prave demokratije, Srbi i ostale zajednice će ostati mete lokalnih ekstremista.

Da li bi ekstrateritorijalni status pravoslavnih crkava na Kosovu doprineo boljoj zaštiti nealbanskog stanovništva?

Tim svetilištima je potreban poseban status koji bi garantovao njihovu institucionalnu zaštitu kao simbole hrišćanskog nasleđa Evrope. To bi trebalo da bude obaveza Evropske Unije i država u regionu. Inače će uspomena na hrišćansko nasleđe;u tom delu Evrope polako nestajati, a isto će se jednog dana desiti i u centralnoj Evropi... Neka od tih mesta su izdržala vekovnu tursku okupaciju i dva svetska rata, i na nama je sada velika odgovornost da sprečimo njihovo nestajanje zbog našeg nehata ili ravnodušnosti.

Da li imate neku posebnu Božićnu molitvu?

Sa skromnošću se molim da francuski narod nikada ne zaboravi hrišćane koji pate u svetu. Ono što čini našu ljudskost i što nas približava Hristu je naš duh saosećanja i solidarnosti. Dok taj duh živi, nada neće umreti.

Humanitarna organizacija Solidarnost Kosovo organizuje humanitarne konvoje za srpsko stanovništvo na Kosovu [1]

Razgovor vodio: Žan-Kristof Bison

(Figaro,23.12.2010)

Prevod sa francuskog: Svetlana Maksović

[1] http://www.solidarite-kosovo.org/