Saša Ozmo: Spinovi, zamena teza i nova hajka na Novaka Đokovića

Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Rečenica koja se pripisuje zloglasnom Jozefu Gebelsu, a koju danas prepoznajemo na svakom koraku. U prethodnih nekoliko dana, mnogi novinari, ugledne ličnosti – hotimice ili ne – vode kampanju protiv najboljeg tenisera Novaka Đokovića, baziranu na lažnoj premisi.

Posle plasmana u polufinale olimpijskog turnira, Đokoviću je postavljeno sledeće pitanje:

– Novače, čuo si o tome kako Simon Bajls govori o mentalnom zdravlju i pritisku od nastupa. Ti si sada u poziciji da juriš Zlatni slem, nema tenisera koji je trenutno pod većim pritiskom od tebe. Možeš li malo da govoriš o tome?

Đokovićev odgovor:

– Pritisak je privilegija. Bez pritiska, nema profesionalnog sporta. Ako želiš da budeš na vrhu, moraš da naučiš da se nosiš sa pritiskom i sa tim momentima. Naučio sam da razvijem mehanizam tako da mi to ne predstavlja smetnju i ne sputava me. Osećam da sada imam dovoljno iskustva, da poznajem sebe dovoljno da izađem na teren i da igram najbolje što mogu. Rio je za mene bio težak poraz, došao sam kao veliki favorit, tako da znam osećaj. Sada se osećam slično, ali iskusniji sam, i znam šta mentalno treba da radim na terenu i van njega kako bih se osećao najbolje što mogu.

Kao što znamo, Đoković je i u Tokiju ostao bez medalje, sa specifičnim pritiskom se nije izborio, a o njegovom porazu od Zvereva pisali smo OVDE.

Đoković, Bajls i mentalitet stada

Međutim, to sada nije tema, već ono što se izrodilo iz njegove benigne izjave o pritisku. U prvoj rečenici citirao je teniskog velikana Bili DŽin King, a zatim govorio isključivo o pritisku koji on sad oseća i kako se nosi sa time. Niti jednom rečju nije spomenuo Simon Bajls, jednu od najvećih gimnastičarki svih vremena koja se u Tokiju povukla sa skoro svih takmičenja radi očuvanja mentalnog zdravlja.

To nije smetalo pojedinim uglednim medijima da već u naslovu naprave vezu između Bajls i Đokovićeve izjave. Počelo je od francuskog Ekipa, koji je u međuvremenu tekst prilagodio, naslov promenio, a objave o toj temi sa društvenih mreža izbrisao. Stiglo je i izvinjenje, a i novinar koji je postavio pitanje pojasnio je kontekst.

Nije pomoglo. Zavladao je, kako nam je jedan od profesora na fakultetu često govorio – mentalitet stada. Ne govorim o usamljenim objavama na društvenim mrežama ljudi koji sa javnošću nemaju veze. Ne, uprkos činjenici da je Ekip sve demantovao, mnogi uticajni mediji i novinari nastavili su da kroje priču po kalupu koji sa istinom ima malo veze.

U sličnim problemima nedavno je bila i jedna od najboljih teniserki sveta Naomi Osaka, koja se povukla sa Rolan Garosa i Vimbldona. Pred Tokio, rekla je da je Đoković bio jedan od sportista koji joj je momentalno pružio podršku i kontaktirao s njome.

Nije prvi put…

Da je pitanje sada bilo konkretno o Bajls, verovatno bismo videli delove odgovora koji je Đoković sada dao, ali uz ozbiljne dodatke i promene. Ovo je bilo navlačenje na tanak led, a nešto slično dogodilo se i tokom Srbija opena, kada su Đokovića pitali o novoformiranoj fudbalskoj Superligi (koja se na kraju nije formirala).

Novaku je pitanje uokvireno tako da odgovara na to da li bi bilo dobro da „svake nedelje Federer, Nadal i on igraju jedan s drugim“, a Đoković je dao opšti odgovor o potrebi promena u tenisu.

Odgovor koji bi se mogao protumačiti tako da je u korist fudbalske Superlige, o kojoj pojma nije imao, što je i rekao. Tek kada mu je u srpskom delu konferencije za medije pojašnjeno o čemu je tačno reč, ponudio je drugačije mišljenje. Jedan od srpskih kolega pozvao je stranog novinara i dao mu i taj odgovor na uvid. Tako, da prostite, nastaju sr..a, a to je nekorektan odnos.

„Tenisko đubre Novak Đoković… Kada se sretnu rasizam, seksizam i licemerje“

Uprkos tome što su se mnogi izvinili i izbrisali svoje objave, poput na primer Martine Navratilove („izbrisala sam tvit u kojem povezujem Novaka i Simon, ostalo ne mogu da popravim“, napisala je Navratilova), a neki drugi novinari takođe ukazali na to koliko je bizarno što se Đokovićeva izjava povezuje sa Simon Bajls (Glen Grinvald, Karol Bušar, Dejvid Kejn, DŽon Verthajm, Ben Rotenberg…), priča istrajava i u mejnstrimu. Evo dva primera:

– Free Press Journal u svom tekstu prenosi reči Rikija Davile, muzičara kojeg na tviteru prati više od 360.000 ljudi: „Tenisko đubre Novak Đoković rekao je da Simon Bajls mora bolje da nauči da se nosi s pritiskom. Kada je izgubio meč danas, bacio je reket u mrežu, slomio još jedan i preskočio meč dubla i završio svoj nastup besa. Kada se sretnu rasizam, seksizam i licemerje“.

– Ian Bremer, politikolog sa više od 567 hiljada pratilaca, takođe tesno povezuje izjave Đokovića i Bajlsa, uz dodatak o Novakovom „nedostatku samosvesti“.

To su ljudi koji su o tome pročitali u medijima. Iako bi kao javne ličnosti ipak trebalo adekvatnije da se informišu kada se upuštaju u tako otvoreno osuđivanje, njima se ipak ne može previše toga zameriti. I zato neću navoditi dalje primere, a ima ih.

„Nemoguće da postoji ljudsko biće koje navija za Đokovića“

Mnogo su veći problem novinari, pogotovo oni sportski koji poznaju kontekst i koji dopuštaju sebi da tekstove baziraju na nečemu što realne veze ni sa čim nema.

Brojni su u međuvremenu izbrisali svoje objave, neki objavili i izvinjenja, ali kao što nas to i ovdašnja medijska scena svakodnevno uči – demanti je imao mnogostruko manji odziv od prvobitne laži. Došlo je dotle da se i jedan od novinara Ekipa, lista koji je objavio prvobitni tekst, čudi kakva je i kolika bila povratna reakcija.

„Neverovatan je broj ljudi koji ne znaju da paralela Đoković-Bajls nije postojala“, napisao je na tviteru.

Recimo, novinarka San Francisco Chronicle donosi tekst sa naslovom: „Izliv besa Novaka Đokovića na Olimpijskim igrama pokazuje licemerje njegove kritike Simon Bajls“. Inače, ista novinarka je tokom vimbldonskog finala napisala: „Nemoguće da postoji ljudsko biće koje navija za Đokovića. Je l’ da?“ Novinarka…

Ne toliko napadan naslov, ali tekst sa istom tematikom pojavio se i u Forbsu i brojnim drugim medijima, da ne spominjemo neke likove koji su videli priliku da se malo i za njih čuje tako što će pljucnuti u smeru velikana sporta. I priča se nastavlja i dalje, videćemo kako i dokle.

Lomljenje rekete? Kritike jesu na mestu, ali…

Druga ravan napada na Đokovića jesu njegovo lomljenje reketa protiv Pabla Karenja Buste i to što se povukao iz miksa.

Kada je o lomljenju reketa reč, tu ima realnih osnova za kritiku. Mnogo toga zavisi i od lične percepcije sporta. Kao neko ko izgubi živce i na basketu toliko da se svađa s bratom i najboljim prijateljima, uvek sam voleo sportiste koji više pokazuju emocije, i nikada kao navijač nisam zamerao lomljenje reketa.

S druge strane, potpuno razumem ako to nekome smeta i ako to zamera Đokoviću. Ipak, ono što ne mogu da razumem jesu nejednaki aršini. Danil Medvedev, drugi teniser sveta, u četvrtfinalu je izgubio od istog tog Karenja Buste, a zatim uništio reket. Da li je dobio pitanje u vezi sa time? Nije.

I nije prvi put, primer koji često navodim jeste duel Federera i Nadala na Rolan Garosu 2019, kada je Rodžer u besu snažno poslao loptu van stadiona, a neki na tribinama su se uplašili. Opet kažem – za mene ništa strašno, već deo sporta kojim se ipak bave ljudi, a ne roboti. Ipak, Federera o tome niko ništa nije ni pitao na konferenciji, a Đokovića garantovano bi.

Odustajanje od miksa: Đokoviću baš mnogo znači…

Kada se pronela vest da se Đoković povukao iz miksa, onako još tužan posle ostanka bez medalje u singlu, prilično sam se iznervirao i razočarao. Posle, kada sam saslušao šta Novak ima da kaže, brzo sam spustio loptu.

Ako je nešto jasno tokom svih njegovih nastupa, jeste koliko se Đoković „loži“ i koliko mu znači to da igra za zemlju i da uzme medalju – pa to je veliki deo razloga zašto je nije uzeo posle 2008. godine, čak i on sagori u želji. I ako on sa takvim mentalitetom kaže da nije mogao fizički da odigra četvrti meč u 24 sata, i to po teškim vremenskim uslovima, onda tu razloga za bilo kakvu navijačku ljutnju nema. Ima samo za jedno „je.i ga“.

A kad smo kod nejednakih aršina – tokom olimpijskog turnira u Riju 2016, Rafael Nadal se iz predostrožnosti povukao iz miks dubla koji je igrao sa Muguruzom, kako bi se koncentrisao na singl i kako ne bi pogoršao fizičke probleme koji su ga mučili. Sećate li se toga uopšte? Ne, zato što je prošla kao i svaka druga vest, ne previše opaženo.

Ili, što napisa moj kolega Miloš Jovanović sa finom ironijom: „Čekajte, ja sam mislio da je herojski predati kad ne možeš više, pisalo u Njujork tajmsu, šta se sad žale ljudi…“

Nisam neki Đokovićev apologeta, niti sam saglasan sa brojnim njegovim stavovima, ali ovo što se dešava prethodnih dana toliko je odvratno, nepošteno i, pre svega, netačno, da sam morao da napišem koju reč.

Sad mi je još žalije što nije uzeo medalju.

(sportklub.rs)