четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Саша Озмо: Спинови, замена теза и нова хајка на Новака Ђоковића
Хроника

Саша Озмо: Спинови, замена теза и нова хајка на Новака Ђоковића

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 02. август 2021.

Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. Реченица која се приписује злогласном Јозефу Гебелсу, а коју данас препознајемо на сваком кораку. У претходних неколико дана, многи новинари, угледне личности – хотимице или не – воде кампању против најбољег тенисера Новака Ђоковића, базирану на лажној премиси.

После пласмана у полуфинале олимпијског турнира, Ђоковићу је постављено следеће питање:

– Новаче, чуо си о томе како Симон Бајлс говори о менталном здрављу и притиску од наступа. Ти си сада у позицији да јуриш Златни слем, нема тенисера који је тренутно под већим притиском од тебе. Можеш ли мало да говориш о томе?

Ђоковићев одговор:

– Притисак је привилегија. Без притиска, нема професионалног спорта. Ако желиш да будеш на врху, мораш да научиш да се носиш са притиском и са тим моментима. Научио сам да развијем механизам тако да ми то не представља сметњу и не спутава ме. Осећам да сада имам довољно искуства, да познајем себе довољно да изађем на терен и да играм најбоље што могу. Рио је за мене био тежак пораз, дошао сам као велики фаворит, тако да знам осећај. Сада се осећам слично, али искуснији сам, и знам шта ментално треба да радим на терену и ван њега како бих се осећао најбоље што могу.

Као што знамо, Ђоковић је и у Токију остао без медаље, са специфичним притиском се није изборио, а о његовом поразу од Зверева писали смо ОВДЕ.

Ђоковић, Бајлс и менталитет стада

Међутим, то сада није тема, већ оно што се изродило из његове бенигне изјаве о притиску. У првој реченици цитирао је тениског великана Били Џин Кинг, а затим говорио искључиво о притиску који он сад осећа и како се носи са тиме. Нити једном речју није споменуо Симон Бајлс, једну од највећих гимнастичарки свих времена која се у Токију повукла са скоро свих такмичења ради очувања менталног здравља.

То није сметало појединим угледним медијима да већ у наслову направе везу између Бајлс и Ђоковићеве изјаве. Почело је од француског Екипа, који је у међувремену текст прилагодио, наслов променио, а објаве о тој теми са друштвених мрежа избрисао. Стигло је и извињење, а и новинар који је поставио питање појаснио је контекст.

Није помогло. Завладао је, како нам је један од професора на факултету често говорио – менталитет стада. Не говорим о усамљеним објавама на друштвеним мрежама људи који са јавношћу немају везе. Не, упркос чињеници да је Екип све демантовао, многи утицајни медији и новинари наставили су да кроје причу по калупу који са истином има мало везе.

У сличним проблемима недавно је била и једна од најбољих тенисерки света Наоми Осака, која се повукла са Ролан Гароса и Вимблдона. Пред Токио, рекла је да је Ђоковић био један од спортиста који јој је моментално пружио подршку и контактирао с њоме.

Није први пут…

Да је питање сада било конкретно о Бајлс, вероватно бисмо видели делове одговора који је Ђоковић сада дао, али уз озбиљне додатке и промене. Ово је било навлачење на танак лед, а нешто слично догодило се и током Србија опена, када су Ђоковића питали о новоформираној фудбалској Суперлиги (која се на крају није формирала).

Новаку је питање уоквирено тако да одговара на то да ли би било добро да „сваке недеље Федерер, Надал и он играју један с другим“, а Ђоковић је дао општи одговор о потреби промена у тенису.

Одговор који би се могао протумачити тако да је у корист фудбалске Суперлиге, о којој појма није имао, што је и рекао. Тек када му је у српском делу конференције за медије појашњено о чему је тачно реч, понудио је другачије мишљење. Један од српских колега позвао је страног новинара и дао му и тај одговор на увид. Тако, да простите, настају ср..а, а то је некоректан однос.

„Тениско ђубре Новак Ђоковић… Када се сретну расизам, сексизам и лицемерје“

Упркос томе што су се многи извинили и избрисали своје објаве, попут на пример Мартине Навратилове („избрисала сам твит у којем повезујем Новака и Симон, остало не могу да поправим“, написала је Навратилова), а неки други новинари такође указали на то колико је бизарно што се Ђоковићева изјава повезује са Симон Бајлс (Глен Гринвалд, Карол Бушар, Дејвид Кејн, Џон Вертхајм, Бен Ротенберг…), прича истрајава и у мејнстриму. Ево два примера:

– Фрее Пресс Јоурнал у свом тексту преноси речи Рикија Давиле, музичара којег на твитеру прати више од 360.000 људи: „Тениско ђубре Новак Ђоковић рекао је да Симон Бајлс мора боље да научи да се носи с притиском. Када је изгубио меч данас, бацио је рекет у мрежу, сломио још један и прескочио меч дубла и завршио свој наступ беса. Када се сретну расизам, сексизам и лицемерје“.

– Иан Бремер, политиколог са више од 567 хиљада пратилаца, такође тесно повезује изјаве Ђоковића и Бајлса, уз додатак о Новаковом „недостатку самосвести“.

То су људи који су о томе прочитали у медијима. Иако би као јавне личности ипак требало адекватније да се информишу када се упуштају у тако отворено осуђивање, њима се ипак не може превише тога замерити. И зато нећу наводити даље примере, а има их.

„Немогуће да постоји људско биће које навија за Ђоковића“

Много су већи проблем новинари, поготово они спортски који познају контекст и који допуштају себи да текстове базирају на нечему што реалне везе ни са чим нема.

Бројни су у међувремену избрисали своје објаве, неки објавили и извињења, али као што нас то и овдашња медијска сцена свакодневно учи – деманти је имао многоструко мањи одзив од првобитне лажи. Дошло је дотле да се и један од новинара Екипа, листа који је објавио првобитни текст, чуди каква је и колика била повратна реакција.

„Невероватан је број људи који не знају да паралела Ђоковић-Бајлс није постојала“, написао је на твитеру.

Рецимо, новинарка Сан Францисцо Цхроницле доноси текст са насловом: „Излив беса Новака Ђоковића на Олимпијским играма показује лицемерје његове критике Симон Бајлс“. Иначе, иста новинарка је током вимблдонског финала написала: „Немогуће да постоји људско биће које навија за Ђоковића. Је л’ да?“ Новинарка…

Не толико нападан наслов, али текст са истом тематиком појавио се и у Форбсу и бројним другим медијима, да не спомињемо неке ликове који су видели прилику да се мало и за њих чује тако што ће пљуцнути у смеру великана спорта. И прича се наставља и даље, видећемо како и докле.

Ломљење рекете? Критике јесу на месту, али…

Друга раван напада на Ђоковића јесу његово ломљење рекета против Пабла Карења Бусте и то што се повукао из микса.

Када је о ломљењу рекета реч, ту има реалних основа за критику. Много тога зависи и од личне перцепције спорта. Као неко ко изгуби живце и на баскету толико да се свађа с братом и најбољим пријатељима, увек сам волео спортисте који више показују емоције, и никада као навијач нисам замерао ломљење рекета.

С друге стране, потпуно разумем ако то некоме смета и ако то замера Ђоковићу. Ипак, оно што не могу да разумем јесу неједнаки аршини. Данил Медведев, други тенисер света, у четвртфиналу је изгубио од истог тог Карења Бусте, а затим уништио рекет. Да ли је добио питање у вези са тиме? Није.

И није први пут, пример који често наводим јесте дуел Федерера и Надала на Ролан Гаросу 2019, када је Роџер у бесу снажно послао лопту ван стадиона, а неки на трибинама су се уплашили. Опет кажем – за мене ништа страшно, већ део спорта којим се ипак баве људи, а не роботи. Ипак, Федерера о томе нико ништа није ни питао на конференцији, а Ђоковића гарантовано би.

Одустајање од микса: Ђоковићу баш много значи…

Када се пронела вест да се Ђоковић повукао из микса, онако још тужан после останка без медаље у синглу, прилично сам се изнервирао и разочарао. После, када сам саслушао шта Новак има да каже, брзо сам спустио лопту.

Ако је нешто јасно током свих његових наступа, јесте колико се Ђоковић „ложи“ и колико му значи то да игра за земљу и да узме медаљу – па то је велики део разлога зашто је није узео после 2008. године, чак и он сагори у жељи. И ако он са таквим менталитетом каже да није могао физички да одигра четврти меч у 24 сата, и то по тешким временским условима, онда ту разлога за било какву навијачку љутњу нема. Има само за једно „је.и га“.

А кад смо код неједнаких аршина – током олимпијског турнира у Рију 2016, Рафаел Надал се из предострожности повукао из микс дубла који је играо са Мугурузом, како би се концентрисао на сингл и како не би погоршао физичке проблеме који су га мучили. Сећате ли се тога уопште? Не, зато што је прошла као и свака друга вест, не превише опажено.

Или, што написа мој колега Милош Јовановић са фином иронијом: „Чекајте, ја сам мислио да је херојски предати кад не можеш више, писало у Њујорк тајмсу, шта се сад жале људи…“

Нисам неки Ђоковићев апологета, нити сам сагласан са бројним његовим ставовима, али ово што се дешава претходних дана толико је одвратно, непоштено и, пре свега, нетачно, да сам морао да напишем коју реч.

Сад ми је још жалије што није узео медаљу.

(спортклуб.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер