Саша Ђоговић: Нешто је труло у аранжману са ММФ-ом

Нови аранжман Србије са Међународним монетарним фондом већ на првом кораку је доживео једногласне критике; грађани оцењују да су пратеће мере неправедне, и да највише погађају најсиромашније.

Скоро је немогуће пронаћи и економског аналитичара који није негативно оценио споразум српске владе са овом финансијском институцијом. Након што је обелодањен план мера, који је био услов за потписивање аранжмана са ММФ-ом, економски стручњаци су упозорили да он пребацује терет кризе на све грађане Србије.

Додатни порез на примања и замрзавање плата практично значи да ће највећу цену овог аранжмана платити привреда и становништво, каже за Дојче Веле сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић: „Уместо да се кренуло обрнутим смером, односно да се кренуло на кресање јавне потрошње, и свеукупних трошкова које производи оволика државна администрација, односно овако сачињена Влада Републике Србије, увек се излаз налази на неком другом крају, а то је на привреди и становништву“.

Србија је по оценама стручњака у овакву ситуацију доспела због неодговорне економске политике која се водила протеклих година. Трошило се немилице, пре свега новац од приватизације, и крајни резултат је неминовно ново задуживање код ММФ-а. То по речима Саша Ђоговића значи да се економија земље више не може водити на исти начин и са истим људима: „Мислим да неко већ једном заиста мора да преузме одговорност за лоше спровођену и вођену економску политику у протеклом периоду транзиције. Јако је тешко у овој ситуацији говорити да вас неко ко вас је на неки начин и увео у ову кризу, јер да се разумемо ми бисмо били у кризи и да није светске економске кризе, ми сада имамо кризу на квадрат, и да вас неко ко вас је водио погрешним путем у економији сада може извући из овакве економске кризе“.

Оштро је критикован и план да се опорезују све плате које прелазе 12.000 динара, или неких 130 евра по садашњем курсу; ако се ту урачуна и могућа инфлација од скоро 20 процената, јасно је да ће знатно опасти животни стандард становништва. По мишљењу нашег саговорника то може довести до социјалних потреса, али ће они бити амортизовани због неорганизованих синдиката: „Да ли ће то бити појединачни протести, од фирме до фирме, као што је најчешћи случај, или ће се та енергија артикулисати на једном месту, то кажем зависи управо од тих синдикалних организација и њихових вођа“.

Сума од 3 милијарде евра ће бити довољна за превазилажење кризе, али се истовремено упозорава да ће Србија поново доспети у кризу уколико не приступи оштријим економским реформама.

(Deutsche Welle)