Sanda Rašković Ivić: SNS i Aleksandar Vučić imaju potrebu da sve kontrolišu, njihove političke karijere zavise od ispunjavanja naloga Brisela i Vašingtona

Demokratska stranka Srbije je brend, koji je i pravno zaštićen, pa je svako njegovo otimanje krivično delo. Srpski rečeno – kod nas je i tabla sa imenom i pečat, a ostalo je ujdurma grupice ljudi koja se podstiče spolja. Zna se dobro koji je pravi DSS. To je DSS koji ima legitimno i legalno izabranog predsednika, organe stranke, baštini i sprovodi autentičnu politiku nacionalnog i demokratskog. To znači da je i opozicija sadašnjoj vlasti, što se ne može reći za pojedince koji su se priklonili koristoljublju i promenili i stranku i politiku, kaže u razgovoru za Danas predsednica DSS Sanda Rašković Ivić, povodom odluke disciplinske komisije Opštinskog odbora Palilula da je isključi iz stranke zbog izjava o izlasku DSS iz vlasti u Beogradu, Srebrenici, paljenju nemačke ambasade 2007. i javnih kritika na račun „Beograda na vodi“.

Za Opštinski odbor Palilula kažete da je „produžena ruka režima“ i da radi na razbijanju stranke. Vaše bivše stranačke kolege, napuštajući DSS posle Vašeg izbora za predsednika, optuživale su Vas za istu stvar. Bliskost sa naprednjacima još tokom poslednjih izbora pripisivana je i Nenadu Popoviću, koji je među prvima otišao iz DSS čim je pala ispod cenzusa. Kako komentarišete da se sve optužbe tiču saradnje sa SNS?

- Sada vidim da su ljudi koji su mi pripisivali saradnju s Vučićem činili to upravo zbog nekih koji su podržali moj izbor. Ispostavilo se da su oni zaista kukavičje jaje režima u DSS. Gospodina Popovića nikada nisam čula da kritikuje vlast i premijera Vučića. Čak ni nedavno kada je izbila korupcionaška afera Zlatibor. On je pustio predsednika opštine Čajetina i svog potpredsednika da se sam bori. DSS je tim povodom imala nekoliko oštrih istupa, a Stamatovićeva matična stranka „zuba obijelila nije“. SNS i njen šef imaju grozničavu potrebu da sve kontrolišu, usitne i razore, a sve to da bi ostvarili podršku od preko pedeset odsto, vladali sami i neometano ispunjavali uslove i naloge Brisela i Vašingtona. Svakom iole politički pismenom čoveku je jasno da njihove političke karijere od toga zavise. Ne zaboravimo da je do nedavno Vučić bio ljuti radikal, a takva prošlost se stalno mora pravdati.

Zbog čega bi naprednjacima DSS i njeno rasturanje bili tako bitni, kad je reč o stranci koja ih je faktički dovela na vlast 2012, podrškom Tomislavu Nikoliću u drugom krugu predsedničkih izbora?

- Vučić zna koliko je uspeha demokratama donelo razbijanje radikala, a koliko uspeha naprednjacima razbijanje demokrata. Sada treba rasturiti DSS, jer ona jedina ima kapacitet okupljanja građanske nacionalne opcije od koje naprednjacima jedino i preti opasnost. Pored toga, DSS je pomogla naprednjacima da dođu na vlast. Mi smo neprijatan svedok. Obećali su u ime podrške da će raspisati referendum za EU, da neće menjati Ustav, da će zaustaviti procese otimanja KiM, koje je započela Tadićeva DS. Prevarili su nas. A sada razbijaju DSS, kao da će našim uništenjem izbrisati i svoju prevarantsku sadašnjost.

Da li je tačno da bi u DSS trebalo da uđe pisac Vladimir Kecmanović?

- Pisac Vladimir Kecmanovič, čiji sam verni čitalac, je član Fonda „Slobodan Jovanović“, a to je fond DSS. Samim tim gospodin Kecmanović podržava kulturnu, identitetsku i suverenističku politiku koju DSS preko Fonda pokušava da promoviše. To je izuzetno značajno za opstanak srpskog naroda. Niko ne očekuje od gospodina Kecmanovića da bude stranački aktivista. Ali, imati za saveznika jednog takvog čoveka na poslu očuvanja srpskog kulturnog identiteta je, ne krijem, pravo zadovoljstvo.

Krivica Beograda za Oluju

Povodom 20. godišnjice „Oluje“ mnogo toga je rečeno o prirodi hrvatske akcije i ponašanju kako tadašnjih, tako i sadašnjih hrvatskih vlasti. Zbog čega srpska opozicija „zaboravlja“ da je zvanični Beograd, gde je na vlasti bio deo stranaka koje su i sada u Vladi Srbije, imao obavezu iz sporazuma sa RSK da je brani?

- Intervencija Srbije bi značila otvoreni rat sa neizvesnim ishodom, jer znamo da su na hrvatskoj strani bile i neke zapadne vojne snage. Ali, najveća krivica tadašnjeg režima jeste što je obećavala ono što je znala da ne može da ispuni. Nisu dali krajiškim Srbima sve do dan pred Oluju da potpišu plan Z4. To smatram većim grehom od izostanka vojne intervencije. Da su Srbi potpisali Z4, Tuđman i njegovi podržavaoci bi se našli u nevolji i ne bi nikako smeli da vojno intervenišu.

(Danas-DSS)