Санда Рашковић Ивић: СНС и Александар Вучић имају потребу да све контролишу, њихове политичке каријере зависе од испуњавања налога Брисела и Вашингтона

Демократска странка Србије је бренд, који је и правно заштићен, па је свако његово отимање кривично дело. Српски речено – код нас је и табла са именом и печат, а остало је ујдурма групице људи која се подстиче споља. Зна се добро који је прави ДСС. То је ДСС који има легитимно и легално изабраног председника, органе странке, баштини и спроводи аутентичну политику националног и демократског. То значи да је и опозиција садашњој власти, што се не може рећи за појединце који су се приклонили користољубљу и променили и странку и политику, каже у разговору за Данас председница ДСС Санда Рашковић Ивић, поводом одлуке дисциплинске комисије Општинског одбора Палилула да је искључи из странке због изјава о изласку ДСС из власти у Београду, Сребреници, паљењу немачке амбасаде 2007. и јавних критика на рачун „Београда на води“.

За Општински одбор Палилула кажете да је „продужена рука режима“ и да ради на разбијању странке. Ваше бивше страначке колеге, напуштајући ДСС после Вашег избора за председника, оптуживале су Вас за исту ствар. Блискост са напредњацима још током последњих избора приписивана је и Ненаду Поповићу, који је међу првима отишао из ДСС чим је пала испод цензуса. Како коментаришете да се све оптужбе тичу сарадње са СНС?

- Сада видим да су људи који су ми приписивали сарадњу с Вучићем чинили то управо због неких који су подржали мој избор. Испоставило се да су они заиста кукавичје јаје режима у ДСС. Господина Поповића никада нисам чула да критикује власт и премијера Вучића. Чак ни недавно када је избила корупционашка афера Златибор. Он је пустио председника општине Чајетина и свог потпредседника да се сам бори. ДСС је тим поводом имала неколико оштрих иступа, а Стаматовићева матична странка „зуба обијелила није“. СНС и њен шеф имају грозничаву потребу да све контролишу, уситне и разоре, а све то да би остварили подршку од преко педесет одсто, владали сами и неометано испуњавали услове и налоге Брисела и Вашингтона. Сваком иоле политички писменом човеку је јасно да њихове политичке каријере од тога зависе. Не заборавимо да је до недавно Вучић био љути радикал, а таква прошлост се стално мора правдати.

Због чега би напредњацима ДСС и њено растурање били тако битни, кад је реч о странци која их је фактички довела на власт 2012, подршком Томиславу Николићу у другом кругу председничких избора?

- Вучић зна колико је успеха демократама донело разбијање радикала, а колико успеха напредњацима разбијање демократа. Сада треба растурити ДСС, јер она једина има капацитет окупљања грађанске националне опције од које напредњацима једино и прети опасност. Поред тога, ДСС је помогла напредњацима да дођу на власт. Ми смо непријатан сведок. Обећали су у име подршке да ће расписати референдум за ЕУ, да неће мењати Устав, да ће зауставити процесе отимања КиМ, које је започела Тадићева ДС. Преварили су нас. А сада разбијају ДСС, као да ће нашим уништењем избрисати и своју преварантску садашњост.

Да ли је тачно да би у ДСС требало да уђе писац Владимир Кецмановић?

- Писац Владимир Кецманович, чији сам верни читалац, је члан Фонда „Слободан Јовановић“, а то је фонд ДСС. Самим тим господин Кецмановић подржава културну, идентитетску и суверенистичку политику коју ДСС преко Фонда покушава да промовише. То је изузетно значајно за опстанак српског народа. Нико не очекује од господина Кецмановића да буде страначки активиста. Али, имати за савезника једног таквог човека на послу очувања српског културног идентитета је, не кријем, право задовољство.

Кривица Београда за Олују

Поводом 20. годишњице „Олује“ много тога је речено о природи хрватске акције и понашању како тадашњих, тако и садашњих хрватских власти. Због чега српска опозиција „заборавља“ да је званични Београд, где је на власти био део странака које су и сада у Влади Србије, имао обавезу из споразума са РСК да је брани?

- Интервенција Србије би значила отворени рат са неизвесним исходом, јер знамо да су на хрватској страни биле и неке западне војне снаге. Али, највећа кривица тадашњег режима јесте што је обећавала оно што је знала да не може да испуни. Нису дали крајишким Србима све до дан пред Олују да потпишу план З4. То сматрам већим грехом од изостанка војне интервенције. Да су Срби потписали З4, Туђман и његови подржаваоци би се нашли у невољи и не би никако смели да војно интервенишу.

(Данас-ДСС)