Самит ЕУ: Спас Грчке ради спаса Европе

Лидери ЕУ почињу данас маратон антикризних сусрета на вишем нивоу. Први пут у историји те заједнице ће у Бриселу за 4 дана бити одржано 3 европска самита. У недељу је одржан редовни јесењи самит 27 земаља-чланица ЕУ. Европска финансијска криза ће бити разматрана индиректно – реч је о стратегији економског раста у Европи, о припреми самита велике двадесеторице у Кану, борби против глобалне промене климе, ситуацији у Либији. На крају ће лидери ЕУ захвалити на активном раду председнику Европске Централне банке Жану-Клоду Тришеу, кога ће заменити бивши шеф Централне банке Италије Марио Драги.

Дискусије се очекују увече, када ће се за вечеру за други самит у ужем саставу окупити лидери 17 земаља зоне евра. Они ће разматрати мере за борбу против кризе суверених дугова држава еврозоне, као и питање реформе Европског фонда финансијске стабилности. Најзад, 26. октобра ће бити одржан трећи самит, на којем се планира усвајање вишегодишњег програма финансијске помоћи Грчкој.

Главни терет који вуче Европу на дно је Грчка. Због немогућности да се изради јединствено мишљење о томе, који део исплата треба тој земљи опростити – 20 одсто, како се планирало летос или 60 одсто – самит је пренет са 17. септембра за 23. октобар.

Европске берзе уочи самита ЕУ су завршиле у црвеној зони. Лидери смањења са 6 одсто су белгијско-француска банка Деxиа, немачки БНП Парибас и француски Сосиете Женерал. Прва је била жртва сопствених дугова, две друге су страдале од улагања огромних износа у куповине грчких обвезница.

Словачка, без обзира на финансијске тешкоће, на крају крајева је одобрила реформу Европског фонда финансијске стабилности, односно, пристала је да помогне Грчкој. Међутим, Немачка и Француска дискутовале су о начину на који се то може учинити. Канцелар Ангела Меркел је иступила за идејом о претварању фонда у гаранта са могућношћу да прикупља ’награде’ од обвезница земаља-дужника. Председник Француске Никола Саркози је са своје стране убеђен да је фонду неопходно пружити банкарску лиценцу. Према мишљењу економисте Игора Николајева, план Немачке у овом случају делује логичније.

- Немачка је основа економије еврозоне. Њен положај је најстабилнији. Узимајући у обзир нестабилну ситуацију у Француској, не смемо да заборавимо да ће после евентуалног банкрота Грчке пре свега страдати управо француске банке.

Међутим, Грчка није једини проблем Европе. Следе Португалија, Ирска, Шпанија и Италија. Рејтиншке агенције стално смањују њихове рејтинге. Мооди’с је већ упозорила Француску. Међутим, Европљани, изгледа, за сада на то не мисле. Главна тема је оно што сви очекују од бриселског самита – усвајање разумљивих решења о расподели средстава Европског фонда.

Док у Бриселу одлучују, у Грчкој харају нереди. У протестним акцијама у Атини је учествовало 150 хиљада људи. Услед сукоба с полицијом је један човек погинуо, њих 200 је рањено. Експерти прогнозирају коначно решење грчког питања почетком новембра на самиту велике двадесеторице. Међутим, нереди у центру Грчке могу да убрзају тај процес.

(Глас Русије)