петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > САД: Ко контролише Гадафијеве војне магацине?
Хроника

САД: Ко контролише Гадафијеве војне магацине?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 24. август 2011.

ВАШИНГТОН – Пошто је још нејасно ко контролише све војне магацине у Либији, у САД расте забринутост да би залихе хемијског и нуклеарног материјала, као и око 30.000 противавионских ручних бацача ракета, могли пасти у руке терористима.

Амерички званичници изражавају забринутост да би у хаосу смене власти Моамер Гадафи нешто од тог оружја могао да употреби као средство последњег отпора, а постоји могућност да их се докопају Ал Каида и друге милитантне групације.

Како наводи Асошијетед прес, главне залихе бојног отрова иперита, око 11 тона, налазе се у складиштима југоисточно од Триполија.

Стотине тона концентрата уранијума смештено је у малом нуклеарном постројењу источно од Триполија.

САД и њихови савезници кажу да су те количине и даље под контролом Гадафијевих лојалиста.

Стејт департмент је најавио да ће САД настојати да обезбеде да владајуће снаге у Либији имају пуну контролу над свим што се може употребити за производњу оружја за масовно уништење, али многи амерички званичници и даље сматрају да НАТО за то нема довољно људи на терену, наводи АП.

Поред тога, није јасно колико је преостало од око 30.000 противавионских ручних бацача ракета, колико се процењује да је Гадафијева војска поседовала пре избијања грађанског рата.

Либија је 2003. године одустала од програма развоја оружја за масовно уништење. Тада је предала сву опрему свог нуклеарног програма, а Американци су 2009. однели више од пет килограма обогаћеног уранијума.

У земљи је, међутим, остало између 500 и 900 тона концентрата уранијума, али то изазива мању забринутост Американаца, јер да би се нешто од тога направило, потребно је обогатити га и индустријски обрадити, што не би прошло непримећено.

После 2003. године, Либија је такође прекинула производњу хемијског оружја, а већину постојећег уништила. Предвиђено уништење око 23 тоне иперита, међутим, започело је тек прошле године и прекинуто након половине обављеног посла, јер се постројење покварило.

Тренутно, највећа брига Американаца је да тај иперит не доспе на црно тржиште или до терориста.

Поред иперита, никада није било наговештаја да је Гадафијева Либија поседовала друге бојне отрове - сарин, соман и остале нервне агенсе, који изазивају тренутну смрт.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер