Sabine Frejzer: Red poteza između Srbije i Kosova posle usvajanja rezolucije

Da bi se trenutak i iskoristio, Beograd, Priština i Brisel dužni su da deluju brzo i da naprave niz smelih koraka

Redak splet okolnosti sada daje Evropskoj Uniji mogućnost da pomogne Srbiji i Kosovu da izglade svoje nesuglasice, uspostave odnose i otvore put ka daljoj evropskoj integraciji.

Odluka Međunarodnog suda 22. jula, prema kojoj deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno zakonodavstvo, rezolucija UN i predstojeće razmatranje kosovskog problema u Generalnoj skupštini UN, poziv visokog predstavnika Evropske Unije Ketrin Ešton na pregovore i podrška bez presedana koju u svojim zemljama uživaju kosovski premijer Hašim Tači i srpski predsednik Boris Tadić čine ovaj trenutak krajnje povoljnim.

Međutim, da bi se taj trenutak i iskoristio, Beograd, Priština i Brisel dužni su da deluju brzo i da načine niz smelih koraka. Srbija je za Generalnu skupštinu pripremila nacrt rezolucije sa pozivom na pregovore u kojoj se kaže da je ona spremna da unese izmene kako bi dobila podršku zapadnih država. Beograd pri tom decidno odbija da prizna nezavisnost Kosova, proglašenu u februaru 2008. godine.

Moguće je da su pregovori o statusu Kosova potrebni Beogradu jedino zato da bi na neodređeno vreme zaustavio odluke zemalja koje nameravaju da se pridruže državama, koje su priznale Kosovo. Međutim, ta taktička zatezanja neće funkcionisati. Ukoliko Srbija ne bude spremna da razgovara sa Kosovom kao sa ravnopravnim partnerom, nikakvih pregovora uz učešće EU neće biti.

SRBI SE MIRE Ohrabruje to što je niz visokih srpskih činovnika spreman da to prizna. Oni su zainteresovani za ulazak u EU i Kosovo doživljavaju kao teret koji ih vuče unazad. Oni žele da se pronađe kompromis sa Prištinom i da se usvoji uzajamno prihvatljivo rešenje, koje će pripremiti tlo za priznanje.

Sa njihovog aspekta ono bi trebalo da podrazumeva ekstreitorijalnost za drevne srpske pravoslavne manastire u novoj zemlji i da Srbija zadrži teritorije severno od reke Ibar, pored ostalog sever Mitrovice. Govorka se da su oni spremni da u zamenu daju deo Preševske doline, naseljene uglavnom Albancima.

Prekrajanje granica primorava mnoge na Balkanu i u celom svetu na nerviranje – i to neosnovano –  ali ni jedan sporazum do koga dođu strane ne treba prenebregavati, bilo da se radi o sadašnjem planu Martija Ahtisarija, širenju autonomije severa i pravoslavnih religioznih centara ili razmeni teritorija. Obe teritorije o kojima je reč male su i slabo razvijene, njihove dimenzije su uporedive i stanovništvo uglavnom etnički jednorodno.

Kosovo izjavljuje da je spremno za dijalog ako se u sumnju ne dovodi njegov status i teritorijalna celovitost. Ono je uglavnom zainteresovano za razmatranje tehničkih pitanja kao što je odbijanje Beograda da u Srbiju propušta kosovsku robu, automobile i posednike kosovskih pasoša ili učešće u regionalnim organizacijama. Predstavnici vlade tvrde da je Kosovo priznalo 69 država i da očekuju da će se uskoro pridružiti i nove. Međutim, bez priznanja Srbije Prištinu neće priznati ni Rusija, ni Kina, ni pet zemalja-članica EU, koje i dalje smatraju Kosovo delom Srbije.

Priština se glasno i kategorički zalaže protiv širenja autonomije na sever Kosova ili manastire, ali u privatnim razgovorima njeni predstavnici zauzimaju fleksibilniji stav. Niko u Prištini se neće složiti da se tek tako da sever, ali neki lideri su spremni da razmisle o razmeni teritorija pod uslovima čiste trgovine i uz potpuno priznanje.

Za EU ovde je mnogo šta od velikog značaja, a ne samo regionalna stabilnost. Uspešni pregovori između Kosova i Srbije mogu postati i prva vredna demonstracija snage EU posle potpisivanja Lisabonskog sporazuma. To može opravdati poslednju reč u nazivu novog evropskog diplomatskog resora – Službe za spoljno delovanje.

PREGOVORI ODMAH Konflikt između Kosova i Srbije smeta širenju unije i zato što, iako Zapadni Balkan ima jasnu perspektivu za članstvo, konsenzus među zemljama članicama povodom prijema Srbije praktično će biti nedostižan dok ona ne normalizuje odnose sa susedima.

Spor članica EU povodom priznanja Kosova takođe ograničava efikasnost evropske misije za podršku zakonitosti na Kosovu (EULEX), vezuje ruke specijalnom predstavniku EU (EUSR) i smeta naporima koji su usmereni u pravcu postepene evropske integracije Kosova. EU izgleda razbijena i slaba, nesposobna da izađe na kraj sa onim što se dešava na njenim rubovima, ali uspešno posredništvo između Kosova i Srbije u stanju je da izgladi taj utisak.

Predstavnici Brisela i prestonica zemalja članica dužni su da pripreme zajednički odgovor na rezoluciju koju je Srbija ponudila Generalnoj skupštini, koja će odobriti julsku odluku Međunarodnog suda, pozvati strane na najširi dijalog i neće podrivati tekući status Kosova. Osim toga, oni bi trebalo da ubede Kosovo i Srbiju da održe susret na ravnopravnoj osnovi, na najvišem nivou, sa otvorenim dnevnim redom, na kome bi se razmatrala sva moguća pitanja.

Za sada je rano pretpostaviti o čemu će se dogovoriti Priština i Beograd za zasad nepostojećim pregovaračkim stolom: o proširenju autonomije severa u zamenu za normalizaciju odnosa, o razmeni teritorija ili jedino o ograničenoj tehničkoj saradnji. Međutim, EU treba da ih dovede za pregovarački sto, što pre to bolje.

Autor je direktor Evropskog programa Međunarodne krizne grupe (International Crisis Group)

(EUobserver.com, Belgija)

Prevod Rajko Dosković, standard.rs