Сабине Фрејзер: Ред потеза између Србије и Косова после усвајања резолуције

Да би се тренутак и искористио, Београд, Приштина и Брисел дужни су да делују брзо и да направе низ смелих корака

Редак сплет околности сада даје Европској Унији могућност да помогне Србији и Косову да изгладе своје несугласице, успоставе односе и отворе пут ка даљој европској интеграцији.

Одлука Међународног суда 22. јула, према којој декларација о независности Косова не крши међународно законодавство, резолуција УН и предстојеће разматрање косовског проблема у Генералној скупштини УН, позив високог представника Европске Уније Кетрин Ештон на преговоре и подршка без преседана коју у својим земљама уживају косовски премијер Хашим Тачи и српски председник Борис Тадић чине овај тренутак крајње повољним.

Међутим, да би се тај тренутак и искористио, Београд, Приштина и Брисел дужни су да делују брзо и да начине низ смелих корака. Србија је за Генералну скупштину припремила нацрт резолуције са позивом на преговоре у којој се каже да је она спремна да унесе измене како би добила подршку западних држава. Београд при том децидно одбија да призна независност Косова, проглашену у фебруару 2008. године.

Могуће је да су преговори о статусу Косова потребни Београду једино зато да би на неодређено време зауставио одлуке земаља које намеравају да се придруже државама, које су признале Косово. Међутим, та тактичка затезања неће функционисати. Уколико Србија не буде спремна да разговара са Косовом као са равноправним партнером, никаквих преговора уз учешће ЕУ неће бити.

СРБИ СЕ МИРЕ Охрабрује то што је низ високих српских чиновника спреман да то призна. Они су заинтересовани за улазак у ЕУ и Косово доживљавају као терет који их вуче уназад. Они желе да се пронађе компромис са Приштином и да се усвоји узајамно прихватљиво решење, које ће припремити тло за признање.

Са њиховог аспекта оно би требало да подразумева екстреиторијалност за древне српске православне манастире у новој земљи и да Србија задржи територије северно од реке Ибар, поред осталог север Митровице. Говорка се да су они спремни да у замену дају део Прешевске долине, насељене углавном Албанцима.

Прекрајање граница приморава многе на Балкану и у целом свету на нервирање – и то неосновано –  али ни један споразум до кога дођу стране не треба пренебрегавати, било да се ради о садашњем плану Мартија Ахтисарија, ширењу аутономије севера и православних религиозних центара или размени територија. Обе територије о којима је реч мале су и слабо развијене, њихове димензије су упоредиве и становништво углавном етнички једнородно.

Косово изјављује да је спремно за дијалог ако се у сумњу не доводи његов статус и територијална целовитост. Оно је углавном заинтересовано за разматрање техничких питања као што је одбијање Београда да у Србију пропушта косовску робу, аутомобиле и поседнике косовских пасоша или учешће у регионалним организацијама. Представници владе тврде да је Косово признало 69 држава и да очекују да ће се ускоро придружити и нове. Међутим, без признања Србије Приштину неће признати ни Русија, ни Кина, ни пет земаља-чланица ЕУ, које и даље сматрају Косово делом Србије.

Приштина се гласно и категорички залаже против ширења аутономије на север Косова или манастире, али у приватним разговорима њени представници заузимају флексибилнији став. Нико у Приштини се неће сложити да се тек тако да север, али неки лидери су спремни да размисле о размени територија под условима чисте трговине и уз потпуно признање.

За ЕУ овде је много шта од великог значаја, а не само регионална стабилност. Успешни преговори између Косова и Србије могу постати и прва вредна демонстрација снаге ЕУ после потписивања Лисабонског споразума. То може оправдати последњу реч у називу новог европског дипломатског ресора – Службе за спољно деловање.

ПРЕГОВОРИ ОДМАХ Конфликт између Косова и Србије смета ширењу уније и зато што, иако Западни Балкан има јасну перспективу за чланство, консензус међу земљама чланицама поводом пријема Србије практично ће бити недостижан док она не нормализује односе са суседима.

Спор чланица ЕУ поводом признања Косова такође ограничава ефикасност европске мисије за подршку законитости на Косову (ЕУЛЕX), везује руке специјалном представнику ЕУ (ЕУСР) и смета напорима који су усмерени у правцу постепене европске интеграције Косова. ЕУ изгледа разбијена и слаба, неспособна да изађе на крај са оним што се дешава на њеним рубовима, али успешно посредништво између Косова и Србије у стању је да изглади тај утисак.

Представници Брисела и престоница земаља чланица дужни су да припреме заједнички одговор на резолуцију коју је Србија понудила Генералној скупштини, која ће одобрити јулску одлуку Међународног суда, позвати стране на најшири дијалог и неће подривати текући статус Косова. Осим тога, они би требало да убеде Косово и Србију да одрже сусрет на равноправној основи, на највишем нивоу, са отвореним дневним редом, на коме би се разматрала сва могућа питања.

За сада је рано претпоставити о чему ће се договорити Приштина и Београд за засад непостојећим преговарачким столом: о проширењу аутономије севера у замену за нормализацију односа, о размени територија или једино о ограниченој техничкој сарадњи. Међутим, ЕУ треба да их доведе за преговарачки сто, што пре то боље.

Аутор је директор Европског програма Међународне кризне групе (International Crisis Group)

(EUobserver.com, Belgija)

Prevod Rajko Dosković, standard.rs