Ruža Ćirković: Svi štampaju pare

Sve tri najvažnije stvari koje su se nama i svetu oko nas dogodile protekle godine vezane su za Evropsku uniju. Sve tri. Prvo, Hrvatska je otišla u EU - bez nas. Drugo, mi smo konačno bili prinuđeni da se suočimo sa pitanjem ima li nam (dobrog) života i opstanka i bez članstva u EU. I treće, sama EU je morala da se suoči sa pitanjem svoga opstanka.

Hrvatska: Ukoliko je u Hrvatskoj još bilo onih koji su živeli u paničnom strahu od restauracije nečeg sličnog bivšoj Jugoslaviji i ako je u Srbiji još bilo onih koji su se restauraciji nečeg sličnog bivšoj Jugoslaviji nadali - 9. decembar prošle godine pokopao je i te strahove i te nade. Nema više. Srbi i Hrvati su se ceo jedan vek sporili oko karaktera zajedničke države, a sad su Hrvati otišli pravo u zajednicu koja je slične sporove upravo otvorila. Ali ništa zato. Nas su se definitivno otresli. Kao što su Litvanci, Letonci i Estonci tako silno voleli NATO (i EU) pre svega zato što nisu voleli Ruse, tako su i Hrvati iznimno državotvoran narod, ma šta o tome mislio i govorio urednik Glasa koncila Ivan Miklenić, tako prihvatili EU (i NATO) pre svega zato što nisu voleli zajedničku državu sa nama. Verujem da će se i tu naći još ekonomskih leševa po podrumima, ali kad sam prošle godine pravila intervju sa sadašnjom hrvatskom ministarkom za inostrane poslove Vesnom Pusić na moju opasku o nama neuređenima na Balkanu, ona mi odmah polustrogo kaže: uz sve poštovanje, nismo svi podjednako neuređeni! Dobro, možda su Hrvati u EU otišli bez nas i zato što su se po merilima te zajednice bolje uredili. U stvarima međususedske tolerancije ili bolje rečeno trpljenja, Hrvati se jesu promenili i uredili i moram da kažem da to u najvećoj meri imaju zahvaliti tehnokratskom drilu Ive Sanadera. Ako je drilujući ih za toleranciju i krao, kako mu sad spočitavaju - šteta.

Mi: Svojevremeno su se mediji, raznim prigodama, zabavljali podsećajući nas koji nam je rok za da nas odvede u EU obećao Miroljub Labus, pa koji je rok ozbiljno utvrdio Zoran Živković (toga se jedino sećam - 2007), pa citirali su mnogo i Božu Đelića, ali njemu su manje prebrojavani datumi, a više milijarde, evra razume se, koje je kao od šale, dovlačio sa svakog putovanja u Brisel. Sa putovanja se obično donose suveniri, Boža je donosio milijarde. Milijarde je, ako ih je stvarno bilo, trošila politička nazovi elita i njena neuka birokratija. Prvi su se obogatili, drugi se nisu naučili. Engleski evroparlamentarac Najdžel Feridž u nedavnom intervjuu beogradskim „Večernjim novostima“ tvrdi da bi EU, da smo tamo blagovremeno stigli, „uložila ogroman novac u kupovinu vaše političke i birokratske elite“, ali da sad više para nema i da bi se profit od članstva iscrpljivao na briselskim sastancima sa kojih bi nam se naši političari vraćali naduvani poput pauna, dok ne stanu na žulj nekom u Briselu, ili bolje u Berlinu, pa ih u skladu sa demokratskom procedurom vredno prepisivanom na hiljadama i hiljadama stranica zakona i direktiva smene poput Papandreua u Grčkoj ili Berluskonija u Rimu.

Ali ovo počinje da liči na priču o kiselom grožđu. Istina je da nas tamo neće. I da naša korumpirana politička elita ne zna, a u tonama onih prepisanih evropskih pravila nigde ne piše ima li (dobrog) života i bez stolice u Briselu i ako ima, gde je taj život. Jer da budemo pošteni, mi smo, ili bar većina, samo hteli da živimo kao Nemci. Dobro. Približavajući se Evropi, približili smo se koječemu, samo tom (dobrom)životu - najmanje.

Evropa: Evropljani upravo ne znaju šta će sa sobom, ali zato znaju šta će sa nama. Kao što to obično biva. I usred Evrope se tim povodom prave neslane šale. Uključujući i onu da Evropska unija prestane da se svađa oko evra i neispunjenih kriterijuma utvrđenih ovde ili onde i da se prihvati spasonosnog rešenja - uvođenjem švajcarskog franka. A franaka ima koliko hoćeš. I biće ih koliko treba. Jer, nas su do juče time zastrašivali, američki Fed je za ove aktuelne krize štampao dolare, Evropska centralna banka je štampala evre, ali niko nije štampao koliko Švajcarci svoje franke, a nisu se ustezali da objave da će štampati još - neograničeno. Pa je novčana masa u julu u Švajcarskoj iznosila 77 milijardi franaka, a novembru je narasla na celih 237 milijardi. Utrostručila se, dakle.

(Danas)