Ружа Ћирковић: Сви штампају паре

Све три најважније ствари које су се нама и свету око нас догодиле протекле године везане су за Европску унију. Све три. Прво, Хрватска је отишла у ЕУ - без нас. Друго, ми смо коначно били принуђени да се суочимо са питањем има ли нам (доброг) живота и опстанка и без чланства у ЕУ. И треће, сама ЕУ је морала да се суочи са питањем свога опстанка.

Хрватска: Уколико је у Хрватској још било оних који су живели у паничном страху од рестаурације нечег сличног бившој Југославији и ако је у Србији још било оних који су се рестаурацији нечег сличног бившој Југославији надали - 9. децембар прошле године покопао је и те страхове и те наде. Нема више. Срби и Хрвати су се цео један век спорили око карактера заједничке државе, а сад су Хрвати отишли право у заједницу која је сличне спорове управо отворила. Али ништа зато. Нас су се дефинитивно отресли. Као што су Литванци, Летонци и Естонци тако силно волели НАТО (и ЕУ) пре свега зато што нису волели Русе, тако су и Хрвати изнимно државотворан народ, ма шта о томе мислио и говорио уредник Гласа концила Иван Микленић, тако прихватили ЕУ (и НАТО) пре свега зато што нису волели заједничку државу са нама. Верујем да ће се и ту наћи још економских лешева по подрумима, али кад сам прошле године правила интервју са садашњом хрватском министарком за иностране послове Весном Пусић на моју опаску о нама неуређенима на Балкану, она ми одмах полустрого каже: уз све поштовање, нисмо сви подједнако неуређени! Добро, можда су Хрвати у ЕУ отишли без нас и зато што су се по мерилима те заједнице боље уредили. У стварима међусуседске толеранције или боље речено трпљења, Хрвати се јесу променили и уредили и морам да кажем да то у највећој мери имају захвалити технократском дрилу Иве Санадера. Ако је дрилујући их за толеранцију и крао, како му сад спочитавају - штета.

Ми: Својевремено су се медији, разним пригодама, забављали подсећајући нас који нам је рок за да нас одведе у ЕУ обећао Мирољуб Лабус, па који је рок озбиљно утврдио Зоран Живковић (тога се једино сећам - 2007), па цитирали су много и Божу Ђелића, али њему су мање пребројавани датуми, а више милијарде, евра разуме се, које је као од шале, довлачио са сваког путовања у Брисел. Са путовања се обично доносе сувенири, Божа је доносио милијарде. Милијарде је, ако их је стварно било, трошила политичка назови елита и њена неука бирократија. Први су се обогатили, други се нису научили. Енглески европарламентарац Најџел Фериџ у недавном интервјуу београдским „Вечерњим новостима“ тврди да би ЕУ, да смо тамо благовремено стигли, „уложила огроман новац у куповину ваше политичке и бирократске елите“, али да сад више пара нема и да би се профит од чланства исцрпљивао на бриселским састанцима са којих би нам се наши политичари враћали надувани попут пауна, док не стану на жуљ неком у Бриселу, или боље у Берлину, па их у складу са демократском процедуром вредно преписиваном на хиљадама и хиљадама страница закона и директива смене попут Папандреуа у Грчкој или Берлусконија у Риму.

Али ово почиње да личи на причу о киселом грожђу. Истина је да нас тамо неће. И да наша корумпирана политичка елита не зна, а у тонама оних преписаних европских правила нигде не пише има ли (доброг) живота и без столице у Бриселу и ако има, где је тај живот. Јер да будемо поштени, ми смо, или бар већина, само хтели да живимо као Немци. Добро. Приближавајући се Европи, приближили смо се којечему, само том (добром)животу - најмање.

Европа: Европљани управо не знају шта ће са собом, али зато знају шта ће са нама. Као што то обично бива. И усред Европе се тим поводом праве неслане шале. Укључујући и ону да Европска унија престане да се свађа око евра и неиспуњених критеријума утврђених овде или онде и да се прихвати спасоносног решења - увођењем швајцарског франка. А франака има колико хоћеш. И биће их колико треба. Јер, нас су до јуче тиме застрашивали, амерички Фед је за ове актуелне кризе штампао доларе, Европска централна банка је штампала евре, али нико није штампао колико Швајцарци своје франке, а нису се устезали да објаве да ће штампати још - неограничено. Па је новчана маса у јулу у Швајцарској износила 77 милијарди франака, а новембру је нарасла на целих 237 милијарди. Утростручила се, дакле.

(Данас)