петак, 02. јун 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Руски политиколози: Глобализација и модернизација за све
Хроника

Руски политиколози: Глобализација и модернизација за све

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 02. септембар 2010.

Русија предлаже да се изради нови модел глобализације, где ће се не само за велике државе, већ и за мале земље појавити могућност ефикасног развоја у савременом свету. Такву идеју изразили су водећи руски политиколози - модератори Светског политичког форума “Савремена држава: стандарди демократије и критеријуми ефективности”.

Демократија и модернизција кључне су теме форума који ће бити одржан 9-10. септембра у граду на Волги Јарослављу. Несумњиво, Русија у случају да модернизација успе, може да постане пример за многе земље света. Ако се погледа каква је била глобализација протеклих деценија, она и даље остаје веома неправедна, сматра директор Института за јавно пројектовање, модератор једне од секција Валериј Фадејев.

“Претходне две-три деценије глобализације су показале какав капацитет поседује капитал који се прелива из земље у земљу. Ипак оне су покалазе да само капитал није довољан, да већина земаља остаје, грубо говорећи, недовољно развијена у поређењу са водећим земаљама света. Неопходан је дубок преображај економије и обавезно са развојем иновационог сектора и социјалне сфере. То је тим пре важно за нас, зато што политика модернизације и иновација постаје кључна за Русију.”

Јарославски форум се одвија већ другу годину за редом. Управо у Јарослављу пре годину дана изрекао је своје тезе о модернизацији државе председник Русије Дмитриј Медведев. Овог пута састав учесника треба да буде још угледнији - око 500 учесника из 29 земаља. Очекују се шефови две стране државе.

Експерти ће разматрати како учинити државу ефикасном, али да истовремено одговара светским стандардима демократије. Биће речи о томе са којим новим изазовима се суочавају земље и међународна заједница, какав је правни механизам реаговања на њих, као и у ком правцу могу и треба да се развијају регионални и глобални системи безбедности.

Модератор секције Стандарди демократије и разноврсност демократског искуства политиколог Глеб Павловски као главну тему разматрања означио је проблем вишезначности појмова демократија и развој. Сама по себи демократија не гарантује прогрес, сматра Глеб Павловски.

„Ни демократија, ни суверенитет не замењују успешну конкуренцију на светском тржишту нација, не замењују недостатак технологија. И зато је задатак израде стандарда демократије за сваку нацију дијалог партнерства. Русија жели да гради своје демократске институције, развијајући их у партнерству са другим демократијама, и Дмитриј Медведев инсистира на партнерском прилазу како у модернизацији, тако и у изградњи демократије.“

Са своје стране политиколог Јосиф Дискин истакао је да ни демократија, ни економски прогрес нису могући без реално дејствујућих међународних правних механизама. И када се формирао нов глобални поредак, постало је јасно да претходни систем међународног права није делотворан. Први дефицит правног регулисања осећају на себи мале земље, истакао је Јосиф Дискин.

„Ми данас говоримо о Сомалији као жаришту пиратерије. Али не знају сви како се то десило. Чим се распала јединствена држава, обала Сомалије се претворила у гигантско ђубриште токсичног отпада. И никакав светски поредак није штитио јадне сомалијске рибаре, који су позивали у помоћ, покушавали некако да отерају бродове који су доносили ђубре. На крају су позвали локалне бандите, који су прво терали бродове, а затим су се претворили у снажну пиратску империју.“

Нови глобални изазови терају на тражење нових прилаза решавању проблема светске безбедности. О томе ће такође дискутовати учесници форума. Председник управе Института за савремени развој Игор Јургенс означио је главне тезе предстојеће дискусије. Карактер глобалних претњи се мења. Упоредо са војно-политичким проблемима све су актуалнији техногени, климатски, еколошки, демографски фактори. Али нове прилазе, по мишљењу експерата, захтевају и стари проблеми. На пример, у Јарослављу експерти намеравају поново да размотре иницијативу Дмитрија Медведева о споразуму о Европској безбедности.

Валдај: Русија гледа у будућност, не заборављајући на прошлост

Русија у политичком и економском развоју мора да се креће у токовима светских трендова, не заборављајући на своју историјску самосвојност. До таквог мишљења дошли су експерти Међународног дискусионог клуба Валдај.

На десетине представника страних држава и руских стручњака учествовало је у седмом заседању Међународног дискусионог клуба Валдај. Сви они су јуче кренули бродом Крондштадт из Санкт-Петербурга према острву Кижи. За време седнице, која ће трајати до 7. септембра, политиколози ће размотрити питања везана за историју и будућност Русије. На измаку деценије Русија се поново окреће питању који пут развоја да одабере. По мишљењу експерата, екстензиван пут, заснован на експлоатацији сировинског карактера економије, већ је себе иживео. Али каква ће бити модернизација? Кључ за одговор на то питање треба да буде руска традиција, њено осмишљавање и трансформисање у складу са новим условима светског развоја, рекао је у интервјуу за Глас Русије председник фонда Политика, Вјачеслав Никонов.

„У Валдајском клубу води се дискусија о руској историји и о томе колико она утиче на актуално ствање ствари у Русији. Постоје два основна става. Русија има историјске традиције, које одређују нашу актуалну ситуацију у земљи. То је јака централизована власт, условљена неопходношћу да се руководи огромном територијом из једног центра. Друга тачка гледишта се састоји у томе да историја ништа не одређује. Историја је у прошлости, а земља треба да се креће напред и треба да се развија у складу са захтевима модернизације, који претпостављају и одређену децентрализацију власти и постојање демократских институција. Моја тачка гледишта се састоји у томе да је Русија својеврсна култура, која може да се развија природно у националним традицијама. Али са друге стране, за њу није затворен ни један пут. Више сам него сигуран да ће се Русија развијати нормално у случају да буде гледала у будућност више него у прошлост.“

Спорови о вези историје и будућности Русије били су врло бурни. Руски и страни експерти су изнели супротстављене судове, рекао је за Глас Русије професор Високе школе економије Алексеј Малашенко.

„Појавила се дискуција о томе шта за Русију значи историја, традиција, како се то може преосмислити или да ли треба преосмишљавати. Па и уопште каква је садашња генерација? Да ли је нова, или наше друштво у већини живи према старим вредностима. У сваком случају, покушај да се нађе некакав мост између прошлости и будућности постоји. Треба рећи да постоји маса неслагања, при томе принципијелних. На пример, ова - да ли Русија има будућност или је то вечита стагнација? Али важно је то што експерти искрено теже да нађу заједнички језик и разговор није исполитизован. Сама чињеница да страни аналитичари покушавају да схвате Русију не само у савременој фази, већ и да погледају како прошлост утиче на будућност врло је занимљива.

Симболично је што се дискусија одвија на маршрути из Санкт-Петербурга према острвима Кижи и Валаам - на северу Русије. То су места која носе посебну енергетику руске историје и духовности. Приобалним пејзажима, истина, експерти немају када да се диве: предстоји разматрање фактора концентрације власти у Русији, руско искуство модернизације, питања геополитичке оријентације Русије у савременој фази, као и односи са суседима.

После завршетка дискусије, већ у Москви, учесници Валдајског клуба ће се састати са премијером Русије Владимиром Путином.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер