среда, 15. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Руска Дума усвојила Изјаву којом се противи чланству Црне Горе у НАТО: То може имати негативне тенденције у сфери туризма, инвестиција и економске сарадње
Хроника

Руска Дума усвојила Изјаву којом се противи чланству Црне Горе у НАТО: То може имати негативне тенденције у сфери туризма, инвестиција и економске сарадње

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. новембар 2015.

Руска Дума усвојила Изјаву којом се противи чланству Црне Горе у НАТО: То може имати негативне тенденције у сфери туризма, инвестиција и економске сарадње

Руска државна Дума усвојила је данас Изјаву којом се успротивила уласку Црне Горе у НАТО, упозоравајући да то може имати негативне тенденције у сфери туризма, инвестиција и економске сарадње Русије и Црне Горе.

Изјавом коју је припремио Комитет Државне Думе за међународне послове, Дума се обраћа посланицима Скупштине Црне Горе, парламентима џава чланица НАТО, и посланицима Парламентарне скупштине ОЕБС-а.

Посланици Думе позивају на уздржавање од ширења НАТО, које се може догодити ако Алијанса почетком децембра званично позове Црну Гору.

Уверавајући да поштују суверено право сваке државе да осигура безбедност својих грађана, посланици наводе да "блоковски приступ, увлачење нових држава, посебно против воље њихових народа, у војне алијансе, представљају политички инструмент из доба хладног рата", преноси ТАС.

- Црногорске власти на сваки начин избегавају одржавање референдума о евроатлантским интеграцијама земље, бојећи се да чују глас народа. При том се значајне суме улажу у фанатичну пронатовску пропаганду и намештање резултата истраживања јавног мњења - оцењују руски посланици.

Наводи се да "тежња режима (премијера Црне Горе) Мила Ђукановића, који влада Црном Гором већ 25 година, да уђе у НАТО, противречи вољи већини народа те државе", а "вештачко гурање Црне Горе у НАТО је директно кршење права народа да сам одређује своју судбину, гажење сећања на невине жртве бомбардовања 1999."

Дума још изражава наду да ће при решавању питања уласка у НАТО, како у Подгорици, тако и у Бриселу, "преовладати здрав разум, тежња ка широкој сарадњи ван блокова и линија поделе ради просперитета и безбедности народа од Ванкувера до Владивостока".

(Бета)

Руска Дума усваја резолуцију о намери режима у Црној Гори да уведе земљу у НАТО

У руској Думи је почела расправа о Резолуцији која се првенствено тиче намјере режима у Подгорици да мимо воље народа увуче Црну Гору у НАТО. Руска Дума осуђује настојање САД да прошири НАТО на Украјину, Грузију и Црну Гору, нарочито што то ради против воље грађана који у тим земљама живе.

Након цитата најважнијих тачака Резолуције, која се првенствено , предсједник комитета ДУМЕ за спољне послове, Алескеј Пушков, у свом коментару је подвукао:”Без обзира на 25 година од завршетка хладног рата, НАТО покушава да прошири своју организацију и увуче све више земаља, почевши са Црном Гором и закључно са Украјином и Грузијом, што више никоме није тајна. Те планове не подржавају све земље чланице алијансе, али САД и друге утицајне земље раде у том смјеру.

Међутим, поставља се питање представља ли НАТО такву безбједносну организацију спообну да обезбиједи неопходан ниво безбједности и заштите земљи чланици. Како показују напади у Паризу не представља и то не зато што НАТО није могао предуприједити такве нападе, већ зато што се НАТО просто не бави стварима као што је обезбјеђење сигурности од терористичких пријетњи.Штавише, сада када би било логично активирати члан 5 Вашингтонског договора, који напад на једну НАТО чланицу представља напад на све заједно. Тога наравно нема и обратите како се НАТО демонстративно држи по страни од задатка борбе са терористичком пријетњом.

Активиран је члан 42 из повеље ЕУ, који земље чалнице обавезује подржати Француску као жртву напада, првенствено политичким средстима, а НАТО кукавички остаје по страни. Желим да подвучем, да је за све вријеме постојања алијансе члан 5 Вашингтонског договора активиран је само једном и то у вријеме послије 11. септембра 2011. и терористичког напада у САД. То јест, када су биле нападнуте САД, НАТО се тренутно мобилизирао и подржао дејства САД у Авганистану, усмјерена на улиштење Ал Каиде.

Међутим, када видимо практично истовјетан терористички напад на Париз, са многобројним жртвама, НАТО се демонстративно држи по страни. Стога са правом се намеће питање представља ли НАТО само пуки инструмент наметања спољних интереса и обезбјеђивања безбједности првенствено САД. Како ја сада схватам, Француска на заштиту и помоћ НАТО земаља сада рачунати не може.

Са чим се уопште бавио НАТО читав овај период када је стварана Исламска држава и утврђивало на Блиском и Средњем истоку? Обратите пажњу да се НАТО тада бавио борбом са измишљеном руском пријетњом. Слушали сте сталне оптужбе на рачун Русије о агресији, које није било. НАТО се стално бавио развијањем планова за успостављање база за брзо реаговње у Пољској, подржавало америчке идеје размјештање против ракетног штита у земљама источне Европе, недалеко од руске границе, помагао у пребацивању америчке војске и војне технике у регион Прибалтика и постојано подстицала тензије.

Ето чиме се занимао НАТО у претходном периоду, а ИГИЛ апсолутно није био предмет њиховог интересовања, што остаје и данас. У вријеме када терористичке пријетње постају очигледне свима, генерални секретар НАТО, господин Столтенберг, на прес конференцији говори како се он спрема борити са руском пријетњом. Ја мислим да било неупоредиво умјесније, да уколико се господин Столтенберг заиста спрема за неки бој, да обуче панцир прслук и оде у Ирак и Сирију и сукоби са Исламском државом. Можда би тада видјели неки други смисао НАТО‐а, осим спровођење интереса САД.

Не смијемо заобићи ни то да они који прокламују ширење алијансе, позивају се на демократски изражену вољу народа. Тога нема на примјеру Црне Горе. Чак и анкете које се спроводе од стране црнорогоске власти показују да у Црној Гори не постоји јасна подршка уласку земље у НАТО. Након грађанских протеста 17. и 24. октобра, црногорска полиција је примијенила силу, користећи сузавац и шок бомбе, а више грађана било је брутално претучено. То није била вијест у западним медијима, није било званичне осуде полицијске репресије, против Ђукановића нијесу уведене санкције, нити је образована контактна група ”Пријатељи Црне Горе” рекао је у свом излгању Пушков.

Учешће у расправи узели су и представници опозициних политичких партија, који су предложеном документу дали пуну подршку. Тако је депутат Василиј Лихачев из редова Комнустичке партије РФ, да је циљ НАТО пакта: ”одвајање Црне Горе од Русије” и подсјетио да марионетски режим Црне Горе ”није подржао руску резолуцију о осуди фашизма у генералној скупштини УН, признао Косово и испунио сваки захтјев који су пред њега испоставиле САД.

Документ је подржао и Михаил Дегтјарјов из Либерално‐демократске патије, осврћући се конкретно на прогон СПЦ од стране црногорског режима и притиске на митрополита Амфилохија. Представник праведне РусијеРоманович је такође подржао предложени документ, ставом да се ”тексту може мало шта додати”.

(ИН4С)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер