субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Руси уплатили новац за НИС
Хроника

Руси уплатили новац за НИС

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 31. јануар 2009.

Руски "Гаспромњефт" уплатио 400 милиона евра за Нафтну индустрију Србије, потврдио за РТС министар енергетике Петар Шкундрић. Министарство енергетике највило реализацију нових пројеката у области електроенергетике. Шкундрић рекао да постоји велико интересовање за "Колубару Б" и очекује да се на тендер пријави око двадесет светских компанија.

Руски "Гаспромњефт" уплатио је 400 милиона евра за Нафтну индустрију Србије, потврдио је за РТС министар енергетике Петар Шкундрић.

Руска компанија "Гаспромњефт" извршила је трансфер новца за куповину Нафтне индустрије Србије на свој рачун у једној банци у Београду, изјавио је министар енергетике.

Шкундрић је прецизирао да ће пренос новца на рачун буџета бити "окончан у понедељак".

"Нешто дужи трансфер ових средстава потрајао је због тога што се трезор максимално потрудио да банкарски трошкови преноса буду минимални", прецизирао је министар Шкундрић.

Споразум о продаји 51 одсто капитала НИС-а "Гаспромњефту" потписан је 24. децембра 2008. у Москви. Тим споразумом руска компанија се обавезала да ће уплатити 400 милиона евра у року од 130 дана од дана потписивања тог уговора.

"Гаспромњефт" се обавезао да ће у модернизацију НИС-а инвестирати додатних 547 милиона евра.

Реализација нових пројеката

Министар енергетике Петар Шкундрић најавио је да ће то министарство током године почети реализацију нових пројеката у области електроенергетике. Они укључују изградњу термоелектрана, гасних електрана, као и оних које ће радити на технолошки отпад и на алтернативне облике енергије.

"Реч је о гасним електранама, које ће истовремено производити електричну и топлотну енергију. Прва таква електрана требало би да буде грађена у Новом Саду, друга на Новом Београду, а размишљамо и о Нишу и Крагујевцу", прецизирао је Шкундрић у интервјуу Танјугу.

Према његовим речима, предност тих озбиљних инвестиционих пројеката је у томе што су јефтинији,а уз то се могу и лакше и брже реализовати.

"Свака од тих електрана-топлана може да буде реализована за око две године", рекао је Шкундрић и додао да се воде разговори о могућем коришћењу технолошког и комуналног отпада за производњу електричне енергије и топлоте.

Шкундрић је објаснио да би на тај начин уместо депонија имали савремена енергетска постројења која би сав технолошки и комунални отпад претварала у енергију.

"Остатак који би био високо карбонизован могао би да се користи као подлога за изградњу путева и на тај начин би еколошке проблеме везане за отпад, у потпуности разрешили", рекао је министар и навео да у тим електранама од отпада не би могли да буду коришћени једино метали, стакло и кости.

"Размишљамо и о захватима везаним за алтернативне облике енергије, о неким нетипичним, као што је производња метана ферментацијом биомасе. То су знања која су стара хиљадама година, а која сада добијају уобличење у високим технологијама," казао је Шкундрић.

Тендери за "Колубару Б"

Министар је подсетио да су недавно расписана два тендера за стратешке партенаре за изградњу термоелектране "Колубара Б", са два блока од по 350 мегавата, и други за термолектрану "Никола Тесла Б3" од 700 мегавата.

"Реч је о инвестиционом захвату у вредности од око две милијарде евра, а у ту сврху је потребно отварити нове копове лигнита," рекао је Шкундрић и истакао да је у наредних пет до шест година уложити око 700 милиона евра и у рударски сектор.

Министар енергетике је навео да постоји велико интересовање и очекује да ће се на расписани тендер за две нове термоелектране пријавити око двадесетак великих светских електроенергетских компанија.

"Уколико ове године пронађемо стратешке партнере за изградњу гасних електрана-топлана, Србија ће кроз две године имати довољно електричне енергије за повећану индустријску активност, а можда ће бити нешто струје и за извоз", сматра Шкундрић.

Министар је закључио да је зато потребно ићи на друге изворе енергије који неће производити ефекат стаклене баште и који неће емитовати много токсичних гасова, било да је реч о сумпор-оксиду, диоксиду, азотовим оксидима, цијановодонику и другим.

Нема места за "нуклеарке"

Говорећи о нуклерним електранама, Шкундрић је нагласио да за сада нема места за "нуклеарке" ни у постојећој стратегији енергетике Србије, као ни у елементима за будућу стратегију, због тога што постоје законске сметње, односно мораторијум на изградњу атомских централа у нашој земљи.

Указао је да је цела Европа премрежена атомским централама, а и земље које их за сада немају, имају у плану да их граде, као Албанија која планира да гради две или четири атомске централе, а Хрватска такође две.

Шкундрић је рекао да је до поновног тренда изградње атомских централа дошло због тога што постоје ограничене резерве традиционалних ресурса, као што је угаљ и што према Кјото протоколу, постоје ограничења у дозвољеном емитовању гасова, као што је CO2.

(РТС)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер