недеља, 28. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Србији током 2023. издато више од 52.000 радних дозвола странцима, што је скок од скоро 70 одсто у односу на 2022. Највише је радника из Кине – 10.000, Русије – 8.000, Турске – 5.500 и 3.000 из Индије
Хроника

У Србији током 2023. издато више од 52.000 радних дозвола странцима, што је скок од скоро 70 одсто у односу на 2022. Највише је радника из Кине – 10.000, Русије – 8.000, Турске – 5.500 и 3.000 из Индије

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 11. март 2024.

 У Србији је током 2023. године издато више од 52.000 радних дозвола странцима, што је скок од скоро 70 одсто у односу на претходну годину, јавља данас РТС.

Само у Београду је 30.000 страних радника више, али и даље даље недостају сви профили радника.

Неке процене су да недостаје око 20.000 возача и отприлике исто толико радника у угоститељству.

Од укупног броја придошлих, највише је радника из Кине – 10.000.

Други по бројности су грађани Русије – 8.000, затим 5.500 радника из Турске, 3.000 из Индије, а следе Куба, Непал, Бангладеш и коначно, земље из суседства.

Србија је једна од потписница Глобалног споразума о миграцијама који треба да штите мигранте, али и да буде у функцији одрживог развоја.

„Програмски оквир укључује да се анализира тржиште рада, да се ради на инфорамтивним системима као на пример Wелцоме то Сербиа, као један од примера добрих пракси које треба пратити“, указала је Донатела Брадић из Међународне организације за миграције УН (ИОМ).

Министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић за време чијег је мандата као министарке за рад и започела израда закона о запошљавању странаца и потписано више међудржавних споразума, каже да су се ти радници показали као добри и да су се породично брзо интегрисали.

„Оно што јесте неминовно је та миграција радне снаге и миграција из иностранства, али приоритет свих наших активности јесте да се наши људи који су, нажалост, неких претходних година у потрази за послом отишли, да се врате“, навела је Дарија Кисић.

Није тајна да је Европска унија обезбедила велика средства за афричке земље, пре свега Мароко, Тунис и друге, одакле намерава да привуче таленте.

У Србији се почело са израдом прве листе дефицитарних занимања, а страни држављани који поседују тражене квалификације неће морати да чекају одобрење Националне службе за запошљавање.

Тај списак ће бити подложен изменама, јер ако се утврди да у неким струкама више не мањка радника и да би новопридошли страни радници могли да угрозе посао домаћим, Влада ће их брисати са списка дефицитарних послова.

(РТС-Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер