петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РТС: Све јача ксенофобија и десни екстремизам у Европи
Хроника

РТС: Све јача ксенофобија и десни екстремизам у Европи

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 28. јул 2011.

У европским земљама расте нетрпељивост према странцима и муслиманима. Упркос оценама о неуспеху мултикултуралности, званичници ЕУ позивају на миран суживот и поштовање различитости.

После масакра у Норвешкој, са више страна стижу упозорења да Европа губи корак са ксенофобијом и јачањем екстремно десних политичких идеја. У време економске кризе, за све лоше у друштву део јавности криви имигранте.

Европски политичари, међутим, до прошле године нису признавали колико је велики проблем странаца у њиховим земљама, док Ангела Меркел и Дејвид Камерон нису закључили да је мултикултуралност у Немачкој и Великој Британији доживела неуспех.

"У западној јавности постоји и оно друго јавно мњење које тиња испод површине и које очигледно ствари доживљава на други начин, укључујући веома снажна националистичка и расистичка осећања", каже професор Факултета политичких наука Предраг Симић.

"Чини ми се да је то феномен који је присутан и који неће тако лако нестати, иако после овог догађаја очекујем једну снажну акцију власти и у правцу безбедности и у политичком правцу. Ово би морао да буде знак за узбуну", наводи Симић.

Мржња према муслиманима довела је до масакра у Норвешкој, па европски лидери сада схватају да је време да се успротиве растућој ксенофобији.

"Мржња је очито била мотив злочина у Норвешкој. Мржња према другима, мржња усмерена према онима који изгледају другачије, према наводним странцима. Та мржња је наш заједнички непријатељ. Сви ми који верујемо у слободу, поштовање и миран суживот, морамо да јој се супротставимо", поручује немачка канцеларка Ангела Меркел.

Њено мишљење деле и у Шпанији. "Морамо да осудимо фанатизам, ксенофобију, расизам и тоталитарне идеологије који изједају демократске институције и демократију", каже премијер Шпаније Хозе Луис Сапатеро.

Европска комесарка, Швеђанка Сесилија Малмстром, сматра, међутим, да се не ради довољно на сузбијању мржње према странцима и да је то један од највећих проблема данашње Европе.

"Нажалост, премало је данас лидера који се залажу за различитост и важност постојања отворених, демократских и толерантних друштава, у којима је свако добродошао", истакла је Малстромова.

У Бриселу процењују да ће имигранти и даље долазити у Европу, чак и више него раније. Зато напомињу да није питање како их зауставити или смањити њихов број, већ како организовати заједнички живот.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер