RTS: Kako je skrojen budžet za 2015.

Vlada računa da se dogodine u državnu kasu slije nešto više novca, a da se manje troši. Konačni rezultat je minus od 191 milijardu dinara u republičkoj kasi. To je jedan od razloga što će država morati da se zaduži još 706 milijardi dinara. Najviše su smanjene subvencije, 80 milijardi dinara. Nezaposlenost će biti 21,3 odsto.

Nepun mesec od usvajanja rebalansa ovogodišnjeg budžeta, Vlada u petak, kako saznaje RTS, usvaja novi rebalans. Tada ćemo i saznati zašto se menja plan državne kase, ali u Vladi naglašavaju da nije reč o krupnim promenama, već samo preraspodeli novca između resora.

U međuvremenu, u Skupštinu je stigao Predlog budžeta za 2015. godinu, a rasprava o njemu očekuje se početkom naredne nedelje.

Vlada računa da se dogodine u državnu kasu slije nešto više novca, a da se manje troši. Konačni rezultat je minus od 191 miliardu dinara u republičkoj kasi. To je jedan od razloga što će država morati da se zaduži još 706 milijardi dinara ili gotovo šest milijardi evra.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da će ukupni deficit sledeće godine iznositi 232 milijarde dinara, nešto manje od dve milijarde evra.

"Država će morati da se dodatno zaduži za oko dve milijarde evra i za još oko četiri milijarde da bi vratila dugove koji će dospeti u narednoj godini", kaže Arsić.

I pored smanjenja plata i penzija, na njih se i dalje troši najveći deo budžeta. Za socijalnu zaštitu planirano je gotovo četiri procenta više novca nego rebalansom.

Ministar za rad zapošljavanje i socijalna pitanja Aleksandar Vulin kaže da se socijalna davanja ni na koji način ne umanjuju – ni dečji dodatak, ni naknade za tuđu negu i pomoć, ni boračke nadoknade i invalidnine, ni jedan jedini dinar, što pokazuje, kako kaže, koliko je država odgovorna.

Najviše su smanjene subvencije, 14 odsto, ili 80 milijardi dinara. To je dobro, kažu stručnjaci, ali je moglo i više.

"Kod nas subvencije iznose oko tri odsto BDP-a, a u Evropi 1,5 odsto i one su primer dosta velikog, širokog i neproduktivnog trošenja sredstava", ističe Arsić.

Šest odsto više novca je izdvojeno za kapitalna ulaganja. A na strani prihoda, kao i uvek, najviše novca se očekuje od poreza, i to od PDV-a, i od akciza. Privrednog rasta dogodine neće biti, a cene će porasti znatno više nego ove godine – 4,2 odsto.

Nezaposlenost će biti 21,3 odsto. U budžetu ne piše koliko će ljudi ostati bez posla, ali je 20 milijardi dinara odvojeno za otpremnine.

"Orijentaciono će oko 20.000 ljudi u preduzećima u restrukturiranju dobiti otpremnine, odnosno ostati bez posla, a na nivou države će 10 do 15 hiljada, u zavisnosti od dužine staža", kaže Arsić.

"Kada rešimo problem preduzeća u restrukturiranju, kada isplatimo otpremnine, tek iduće godine ćemo primetiti da nismo platili 708 miliona evra, što smo radili svih ovih godina za održavanje preduzeća u restrukturiranju", kaže Vulin.

Kao najveću manu predloženog budžeta ekonomisti navode to što se, kako kažu, ionako skromno smanjenje deficita oslanja na to da će javna preduzeća, koja su u lošem stanju, više novca uplaćivati u državnu kasu.

(RTS)