петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РТС: Како је скројен буџет за 2015.
Хроника

РТС: Како је скројен буџет за 2015.

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. децембар 2014.

Влада рачуна да се догодине у државну касу слије нешто више новца, а да се мање троши. Коначни резултат је минус од 191 милиjарду динара у републичкој каси. То је један од разлога што ће држава морати да се задужи још 706 милијарди динара. Највише су смањене субвенције, 80 милијарди динара. Незапосленост ће бити 21,3 одсто.

Непун месец од усвајања ребаланса овогодишњег буџета, Влада у петак, како сазнаје РТС, усваја нови ребаланс. Тада ћемо и сазнати зашто се мења план државне касе, али у Влади наглашавају да није реч о крупним променама, већ само прерасподели новца између ресора.

У међувремену, у Скупштину је стигао Предлог буџета за 2015. годину, а расправа о њему очекује се почетком наредне недеље.

Влада рачуна да се догодине у државну касу слије нешто више новца, а да се мање троши. Коначни резултат је минус од 191 милиарду динара у републичкој каси. То је један од разлога што ће држава морати да се задужи још 706 милијарди динара или готово шест милијарди евра.

Професор Економског факултета Милојко Арсић каже да ће укупни дефицит следеће године износити 232 милијарде динара, нешто мање од две милијарде евра.

"Држава ће морати да се додатно задужи за око две милијарде евра и за још око четири милијарде да би вратила дугове који ће доспети у наредној години", каже Арсић.

И поред смањења плата и пензија, на њих се и даље троши највећи део буџета. За социјалну заштиту планирано је готoво четири процента више новца него ребалансом.

Mинистар за рад запошљавање и социјална питања Александар Вулин каже да се социјална давања ни на који начин не умањују – ни дечји додатак, ни накнаде за туђу негу и помоћ, ни борачке надокнаде и инвалиднине, ни један једiни динар, што показује, како каже, колико је држава одговорна.

Највише су смањене субвенције, 14 одсто, или 80 милијарди динара. То је добро, кажу стручњаци, али је могло и више.

"Код нас субвенције износе око три одсто БДП-а, а у Европи 1,5 одсто и оне су пример доста великог, широког и непродуктивног трошења средстава", истиче Арсић.

Шест одсто више новца је издвојено за капитална улагања. А на страни прихода, као и увек, највише новца се очекује од пореза, и то од ПДВ-а, и од акциза. Привредног раста догодине неће бити, а цене ће порасти знатно више него ове године – 4,2 одсто.

Незапосленост ће бити 21,3 одсто. У буџету не пише колико ће људи остати без посла, али је 20 милијарди динара одвојено за отпремнине.

"Оријентационо ће око 20.000 људи у предузећима у реструктурирању добити отпремнине, односно остати без посла, а на нивоу државе ће 10 до 15 хиљада, у зависности од дужине стажа", каже Арсић.

"Када решимо проблем предузећа у реструктурирању, када исплатимо отпремнине, тек идуће године ћемо приметити да нисмо платили 708 милиона евра, што смо радили свих ових година за одржавање предузећа у реструктурирању", каже Вулин.

Као највећу ману предложеног буџета економисти наводе то што се, како кажу, ионако скромно смањење дефицита ослања на то да ће јавна предузећа, која су у лошем стању, више новца уплаћивати у државну касу.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер