среда, 22. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РТ: Попис на Космету - на северу КиМ врло мало пописаних, у енклавама Срби застрашени високим казнама
Хроника

РТ: Попис на Космету - на северу КиМ врло мало пописаних, у енклавама Срби застрашени високим казнама

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 16. април 2024.

За последњих 11 дана, колико траје попис становништва и домаћинстава у организацији привремених органа у Приштини, на Косову и Метохији пописано је нешто више од 200.000 становника из свих заједница, саопштила је агенција за статистику "Косова".

На конференцији за медије у Приштини, извршни директор те агенције Авни Кастрати рекао је да су се попису одазвали и припадници српске заједнице који живе у четири општине на северу Косова, упркос позиву Српске листе да не учествују у попису. Кастрати је изнео уверење "да ће се наредних дана велики део српске заједнице одазвати попису", али да нема прецизне податке колико је Срба пописано у првих 11 дана тог процеса.

Неки западни медији пренели су из Приштине податак да је до јуче на тзв. Косову пописано 206.000 становника, од тога око 2.000 из српске заједнице и других, мањих етничких група које живе на КиМ.

Колико је на КиМ у првих 11 дана заиста пописаних Срба у овом тренутку поуздано се не зна.

"Могуће да је податак од 2.000 пописаних Срба од 5. до 15. априла тачан, али мислим да су међу пописанима већином Срби из енклава на југу, и само мањи број на северу, негде по селима, ободима градова. Што се Северне Митровице тиче, код мене пописивачи нису били, код мојих комшија нису били, нити знам некога ко би могао да каже да су код њега били и да је пописан. На улицама града за ових 11 дана нисам видео ни једног јединог пописивача, обележеног ознаком агенције за статистику, с прслуком који би они требало да носе", каже један од Срба из Северне Митровице који није желео да му помињемо име.

У српским енклавама на југу, ситуације је нешто другачија.

"Неки људи се пописују, има и оних који одбијају, али у мањем броју. С једне стране, људи су застрашени огромним казнама, помиње се и 10.000 евра по особи, с друге стране, збуњени јер није било званичне реакције ни става Београда о томе треба ли се одазвати попису. Јесте реаговала Српска листа, али људи воле да чују шта о неком проблему директно каже Београд. Нама нико није рекао шта да радимо ако бојкотујемо пописиваче и сутра добијемо казну од више хиљада евра због неодазивања попису, хоће ли нам неко дати тај новац да платимо казне или ће све пући по нашим леђима", каже наш саговорник из Грачанице.

Драконске казне за неизлазак на попис

Срби и на Северу и у енклавама јужно од Ибра, с којима смо ових дана разговарали, кажу да су у врло тешкој ситуацији што се пописа тиче. С једне стране изложени претњама, застрашивањима, тешким казнама, с друге стране свесни да ће учешћем дати легитимитет попису чији ће подаци бити искоришћени за врло нечасне ствари и нова подметања Србији и српском народу.

Александар Рапајић, програмски директор Центра за заступање демократске културе из Северне Митровице, износи став да "добар попис који би био прихваћен од Срба не био лош за српску заједницу на Косову и Метохији, да се зна колико је Срба, где живе, где су проблеми које треба решавати". С друге стране, Рапајић каже да није познато да негде у региону постоје овако драконске казне за неизлазак за попис, до 2.000 евра по особи.

"Сад замислите породицу од пет чланова која се не попише, сутра ће им доћи казна од 10.000 евра што је за било кога огроман новац и, уз изостанак информативне кампање о попису, то је још један огроман проблем. Трећи проблем и то највећи је садржај пописа. Влада Аљбина Куртија је од доласка на власт буквално сваком министарству дала задатак да ради на припреми тужбе против Србије за ратну одштету и наводне ратне злочине. Направили су велику акцију прикупљања података за ту тужбу. Овај попис је само наставак прикупљања података, наставак тога", каже Рапајић.

Проблем ратне одштете

И тако се, наставља Рапајић говорећи о проблемима овог пописа, долази у ситуацију да ће се веровати на реч сваком човеку који изнесе, односно пописивачима да некакве податке.

"Урађена је и још једна велика ствар, недобронамерна. Предвиђено је да се подаци за ратну штету прикупљају само за период до 20. јуна 1999. године и на тај начин се заобилазе сва страдања, све жртве, сва оштећена имовина, све што је наступило након тог датума, а након тога су страдали углавном неалбанци и уништавана имовина неалбанаца. То је једнострана одлука, док с друге стране неће бити могуће проверити прикупљене податке. Доћи ћемо до игре бројева, нико неће рећи да му је срушена кућа вредела 5.000 марака, него пола милиона надајући се некаквој одштети, и нико неће бити кажњен за нетачне податке. Тако се попис не спроводи", каже Рапајић.

Рапајић подсећа и да је на попису 2011. године, један од главних проблема било то што "Косово" није прихватило да пописује расељена лица која су Срби.

"Тада је речено, и сада када смо разговарали о попису расељених лица у Србији, да је сврха пописа прикупљање података на једној територији, од људи који живе на тој територији. Онда, неколико месеци пре пописа, одлучи се да се пописује дијаспора. И сада замислите, не дозвољавате да се попише неко лице које је живело на Косову, које је насилно отерано са Косова, а с друге стране пописујете грађане који су се добровољно иселили у Швајцарску, Немачку и ко зна где и њих уводите у евиденцију. У томе не видим никакву логику", каже Рапајић.

Уз све ово, понављају Срби са Севера, тешко да је негде у ближој или даљој околини и један попис одржан под оваквим условима. Уз велики број специјалаца, дуге цеви на улицама, војне и полицијске базе, пунктове, забрану динара, нова хапшења Срба...

(РТ Балкан)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер