уторак, 05. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РТ Балкан: НАТО шенген - Да ли ће војска Алијансе моћи слободно да се креће кроз Србију?
Хроника

РТ Балкан: НАТО шенген - Да ли ће војска Алијансе моћи слободно да се креће кроз Србију?

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 28. новембар 2023.

 НАТО, односно "војни шенген" значи да ће војска Алијансе моћи слободно да се креће, без икаквих законских препрека и посебних дозвола за пренос наоружања између земаља потписница споразума који од 2018. године бивши командант америчких трупа у Европи Бен Хоџис покушава да издејствује, каже за РТ Балкан уредник телевизије Фронт Андреј Млакар.

Алијанса је због провере изводљивости ове замисли тражила 2018. од земаља и детаљне могуће руте кретања, мостове, тунеле и тако даље, затим да ли су постојани и да ли могу да издрже. 

"НАТО је добио конгломерат спискова инфраструктурних објеката од стратешке важности за путовања", каже Млакар, наводећи да је Хоџис у међувремену отишао са функције, па је идеја замрла.

Међутим, због сукоба у Украјини "војни шенген" је оживео као идеја и сада се ради на томе да се спроведе у дело.

"Од почетка сукоба у Украјини оживео је и 'војни шенген', заправо живи, јер су процедуре међу земљама чланицама Алијансе знатно скраћене када је у питању транспорт људи, наоружања и опреме, пре свега у Пољску и Румунију која је најисточнија граница НАТО-а и због тога има стратешку важност", наводи Млакар, додајући:

"Конвоји се сада муњевитом брзином пребацују кроз земље чланице, али уз одређене бирократске процедуре, а када би се усвојила идеја о 'војном шенгену', све бирократске процедуре биле би укинуте."

Кроз Србију да, али по правилима

Наш саговорник додаје да је сада питање како би у ту идеју укључили и државе које нису чланице, али су у Партнерству за мир, попут Србије, јер за тако нешто морало би да се потпише споразум.

"Србија се, потписивањем Дејтонског споразума и Анексом Б, обавезала на пропуштање конвоја НАТО-а за потребе мировне мисије, пре свега у Босни и Херцеговини, а касније на Косову и Метохији", наводи Млакар, додајући да смо касније усвојили СОФА споразуме, као и ИПАП споразум о брзом премештању трупа.

"Потписујући те споразуме, постоји могућност да НАТО трупе пролазе неограничено кроз нашу земљу, али поштујући правила у оквиру споразума", истиче уредник телевизије Фронт Андреј Млакар.

За пролазак без бирократије, морали би да формирају "војни шенген" и у њега укључе и Србију.

Некадашњи министар иностраних послова Вук Драшковић 2005. године потписао је споразум о транзиту НАТО трупа са ондашњим генералним секретаром НАТО Јап де Хоп Схефером без икаквих консултација са Владом Србије и српским парламентом.

Годину дана касније, тадашњи председник Србије Борис Тадић потписао је СОФА споразум са Кондолизом Рајс тадашњим државним секретаром САД. 

Споразуми велика грешка

Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума указује за РТ Балкан да је велика грешка што су потписани споразуми 2005. и 2006. године.

"Одговорна власт процесуирала би Вука Драшковића, ако није испоштовао прописану процедуру усаглашавања на нивоу извршне и законодавне власти", каже Ковач.

Када су у питању циљеви НАТО-а у Европи, наш саговорник каже да Алијанса покушава да кроз државе које нису чланице омогући неометан транспорт наоружања и војне опреме, без задржавања и без контрола. Без обзира на то да ли се транспорт реализовао ваздушним, копненим или поморским путем.

"Као веома битно чвориште на југоистоку Европе, ми смо интересантни за Америку и водеће земље НАТО-а, због могућег транспорта у свим правцима", наводи Ковач.

Према Ковачевим речима, са Балкана трупе могу да се транспортују било где, па се, како каже "у тој функцији, нажалост, изграђују и неки ауто-путеви које великим делом финансирају моћне НАТО државе". Такав је, наводи Ковач, и ауто-пут Ниш-Мердаре.

"То је у суштини НАТО пут, који од луке Драч, преко Албаније и преко територије Косова и Метохије излази на ауто-путеве у централној Србији, а онда иде даље, било где у Европу. Такође, одатле може да иде и ка истоку:Бугарска, Румунија, Украјина која је под окупацијом водећих чланица НАТО-а", каже Ковач.

Зато, каже наш саговорник проф. Митар Ковач, Алијанси треба да Србија буде део "војног шенгена", иако би за државу то геополитички било лоше, узимајући у обзир нашу војну неутралност.

"Све иде ка испуњењу циља - да НАТО стави простор Европе под јединствену контролу", указује Ковач.

На другој страни, Андреј Млакар оцењује да ми више немамо тако важну позицију, јер се, када је у питању путања ка Украјини, све може транспортовати преко Мађарске и Румуније.

Ипак, још једна рута којом се може проћи није за потцењивање, посебно у циљу успостављања тоталне контроле.

Бизарна ситуација кумовала идеји о "војном шенгену"

Идеја о војном, односно НАТО шенгену датира из 2018. године.

Наиме, Немци су онемогућили пролазак неколико војних конвоја (по закону је забрањено недељом саобраћати тешким транспортним возилима у Немачкој), што је разљутило бившег команданта америчких трупа у Европи Бена Хоџиса. 

Међутим, то није једино што му је засметало. Хоџис је слетео на војни аеродром у Румунији исте године и појавили су се румунски полицајци који су захтевали да им да пасош, што је на крају морао да учини. Недуго затим, слична ситуација догодила се и у Мађарској. 

То што су се Румуни и Мађари дрзнули да "великом" америчком генералу лупе печат у пасош, очигледно га је заболело до те мере да од тада развија идеју којом би у потпуности укинуо процедуре држава када је у питању кретање НАТО трупа.

(РТ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер