среда, 05. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РСЕ: Више НВО из Србије у хитном апелу специјалном известиоцу УН за тортуру тражило реакцију на поступање полиције током протеста, указују на системски проблем некажњивости за дела мучења и злостављања
Хроника

РСЕ: Више НВО из Србије у хитном апелу специјалном известиоцу УН за тортуру тражило реакцију на поступање полиције током протеста, указују на системски проблем некажњивости за дела мучења и злостављања

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. јул 2020.

Више невладиних организација из Србије данас је у писму специјалном известиоцу Уједињених нација за тортуру, Нилсу Мелцеру, тражило реакцију на поступање полиције на вишедневним протестима у градовима Србије.

Полиција која је на вишедневним протестима у Србији употребила "прекомерну, неоправдану и незакониту силу" и "изостанак реакције државних институција" – разлози су због којих је више невладиних организација затражило да реагују међународне институције. Хитан апел послат је 14. јула, наводи РСЕ.

Писмо послато известиоцу УН-а садржи тринаест документованих примера како је полиција поступала према учесницима протеста који су почели 7. јула у Београду након што је председник Србије Александар Вучић најавио могућност увођења полицијског часа.

"Најмање неколико десетина људи подвргнуто је поступању које се може описати само као нечовечно и понижавајуће, а у појединим случајевима се може представити и као мучење", наводи се у писму специјалном известиоцу Нилсу Мелцеру.

Поред примера поступања према грађанима "који се углавном заснивају на прекомерној, неоправданој и незаконитој употреби силе од стране полицијских службеника ангажованих на обезбеђивању протеста", невладине организације помињу и "акте злостављања које су починили неидентификовани недржавни актери".

"Имамо јаке разлоге да верујемо да они припадају неформалним криминалним групама уско повезаним са Министарством унутрашњих послова (МУП)", наводи се у писму.

Невладине организације су истакле да "изостанак реакције надлежних органа", као што су Сектор за унутрашњу контролу МУП-а и Основно јавно тужилаштво у Београду, указују на "системски проблем некажњивости за дела мучења и друге облике злостављања".

"Ризик од широко распрострањеног полицијског злостављања и даље је присутан и постојац́е и наредних недеља", напоменули су потписници апела УН-овом известиоцу.

Известилац има могућност да кроз Савет за људска права УН-а изврши "једну врсту политичког притиска на државе да поштују међународне стандарде", објаснио је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Никола Ковачевић из невладине Иницијативе за економска и социјална права А11, која је међу петнаест потписница писма. "Тражимо да позове надлежне органе у Србији да спроведу истраге поводом свих очигледних навода о злостављању који се помињу у писму", рекао је Ковачевић.

Тражи се и да известилац апелује на државне званичнике у Србији да осуде полицијску бруталност. "Сви функционери су апсолутно једнострано представљали протесте, они су у потпуности занемарили ове случајаве (полицијске бруталности) које смо ми описали известиоцу", напоменуо је Ковачевић.

Насиље према особама лишеним слободе сматра се делом "полицијске културе"

Платформа невладиних организација своје захтеве поставља и пред омбудсмана, који је у свом извештају утврдио да на протестима није било прекомерне употребе полицијске силе, осим у појединачним случајевима. Тражи се да омбудсман "без одлагања поступа поводом свих пријављених, али и непријављених случајева лошег полицијског поступања и изда сет системских препорука за измену понашања полиције".

Напомињу да се у Србији насиље према особама лишеним слободе сматра делом "полицијске културе".

Последњи на списку захтева је да се "врло јасно предочи надлежним органима да, ако се протести наставе, сваки полицајац мора да носи видну ознаку на обезбеђивању протеста". То би, како наводи Ковачевић, помогло да се евидентирају "они полицајци који крше правила службе и злостављају демонстранте."

Које су могуће последице?

"Класичне санкције нема, главна санкција коју држава може да претрпи је нека врста дискредитовања", објаснио је за РСЕ Лука Михајловић из невладиног Београдског центра за људска права, који је такође потписник писма.

Према његовим речима, "то можда звучи безначајно", али је за демократски свет то "озбиљна санкција".

"Ако специјални известилац утврди да је дошло до одступања од међународних стандарда, то може негативно да утиче на перцепцију Србије", рекао је Михајловић и додао да би то могло да "превентивно делује на полицију да буде опрезна у поступању у будућности". Ипак, истакао је да је најважније покренути поступке пред државним органима у Србији.

"Најбитније је шта ће тужилаштво урадити", рекао је Михајловић.

(Радио Слободна Европа)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер