петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РСЕ: Тешки разговори Лајчака и Ескобара са Куртијем, следе симболичне мере ЕУ - могућност замрзавања неких програма за „Косово“
Хроника

РСЕ: Тешки разговори Лајчака и Ескобара са Куртијем, следе симболичне мере ЕУ - могућност замрзавања неких програма за „Косово“

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 09. јун 2023.

Државе чланице Европске уније наговестиле су "симболичне" мере против Приштине, након што су изасланици ЕУ и САД у извештају који су поднели оценили као "тешке" разговоре са косовским премијером о деескалацији ситуације на северу Косова.

Представници кабинета специјалног представника Европске уније за дијалог Мирослава Лајчака поднели су извештај пред дипломатама држава чланица ЕУ о посети Приштини и Београду. Лајчак је тамо био ове недеље са америчким изаслаником за Западни Балкан Габријелом Ескобаром.

Како је више извора са расправе потврдило за Радио Слободна Европа, због неподузимања корака ка деескалацији, једина непосредна мера која би се могла преузети у блиској будућности против косовских власти јесте отказивање састанка Европске комисије и Косова у једном поткомитету у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању.

Могуће отказивање овог сусрета би био начин да се искаже незадовољство Брисела према Приштини, због непоштовања међународних захтева који се односе на деескалацију ситуације на северу Косова.

Европски и амерички изасланици су у извештају оценили „тешким“ разговоре са премијером Косова Аљбином Куртијем.

Лајчак и Ескобар су пренели косовском премијеру међународне захтеве, који укључују повлачење специјалне полиције и новоизабраних градоначелника из општинских објеката на северу, као и организовање нових локалних избора у четири општине на северу Косова.

Према дипломатским изворима, премијер Курти је изразио спремност да настави разговоре о мерама које воде ка деесаклацији, али је „оклевао да потврди спремност“ да одмах повуче специјалну полицију са поменутих локација.

Са друге стране, током извештавања пред представницима држава чланица ЕУ је наведено да је приликом разговора у Београду председник Србије Александар Вучић изразио спремност да убеди локалне Србе да учествују на изборима, „али под одређеним условима“.

Нису извесне неке друге мере

Могуће поништавање одлуке о визној либерализацији за Косово, која ступа на снагу 1 јануара 2024. године, није међу опцијама, потврђено је за РСЕ из више дипломатских извора.

Како се сазнаје, вец́ина држава чланица ЕУ сматра да би такав корак био преувеличан и контрапродуктиван, те би био против грађана Косова, а не против оних чији поступци нису у складу са очекивањима ЕУ.

Такође је, према изворима РСЕ, било говора и о могућности замрзавања неких програма ЕУ за Косово, што такође није наишло на подршку велике већине држава чланица.

Како је дошло до ове ситуације?

До немира на северу Косова је дошло након што су изабрани градоначелници, косовски Албанци, ушли у општине објекте на северу Косова где живи већинско српско становништво. Косовски Срби су бојкотовали локалне изборе који су одржани 23. априла и као резултат ових избора на чело општина су изабрани представници политичких партија косовских Албанаца. Излазност на овим изборима је била само 3,5 одсто.

ЕУ није оспорила легалитет ових избора, али је поручила да они не „нуде трајно решење“ за север Косова.

У немирима на Косову крајем маја повређено је око 30 припадника НАТО-ових мировних снага и српски демонстранти са севера Косова. За немире на северу Косова, ЕУ, али и Сједињене Америчке Државе, су одговорност пребациле на косовску владу.

Државе чланице ЕУ су 3. јуна посебним саопштењем поручиле да ће неуспех у смиривању ситуације на северу Косова имати негативне последице. ЕУ спремна да тим поводом спроведе одлучне мере, наводи се у саопштењу 27 земаља чланица ЕУ, објављеном 3. јуна 2023. године.

Од званичне Приштине се затражило да поступи на неескалирајуц́и начин и да одмах обустави полицијске операције у близини општинских зграда на северу Косова, да новоизабрани градоначелници у четири општине на северу привремено обављају своје дужности у другим просторијама мимо општинских зграда, те да треба што је пре могуће расписати превремене изборе.

Због неиспуњења Охрида, ништа од донаторске конференције

Осим симболичне мере на рачун косовских власти због тога што не подузимају мере за деескалацију ситуације на Косову, ту је још једна мера, овај пут против обе стране у дијалогу – због непримене охридског договора косовског премијера и председника Србије.

Државе чланице ЕУ су сагласне да у овом тренутку нема простора за разговоре о организовању донаторске конференције за Косово и Србију, која се предвиђа договором који су лидери постигли 27. фебруара у Бриселу и у анексу о примени, који је усаглашен 18. марта у Охриду.

У тексту договора се предвиђа организовање донаторске конференције, 150 дана након постизања сагласности, како би се успоставио финансијски пакет за Србију и Косово, али би до исплате дошло једино након што се утврди да су спроведене све тачке договора.

Будући да ни једна страна није применила ни једну од тачака, нема расположења у овом тренутку, за одржавање донаторске конференције.

Представници више држава чланица су поводом овог подвукли да за скидање са агенде планове о донаторској конференцији одговорност лежи на обе стране, јер ни Приштина ни Београд нису почели са применом договора из Охрида и Брисела.

Косово и даље није применило кључну обавезу споразума, која се односи на формирање Заједнице општина са српском већином на Косову.

Српски председник Александар Вучић је, непосредно након састанка у Охриду, потврдио да Србија неће применити све тачке постигнутог договора, поготово оне које се односе на тачку 4 овог догоора, која предвиђа да се Србија неће противити чланству Косова у међународне организације. Србија је у мају гласала против апликације Косова за пријем у Савет Европе.

(Радио Слободна Европа)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер