уторак, 05. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РСЕ: ЕУ тражи да се споразум из Охрида хитно уврсти у преговарачки оквир о чланству између Београда и Брисела. Од Србије се очекује да се потпуно усклади са заједничким, рестриктивним мерама ЕУ према Русији и Белорусији
Хроника

РСЕ: ЕУ тражи да се споразум из Охрида хитно уврсти у преговарачки оквир о чланству између Београда и Брисела. Од Србије се очекује да се потпуно усклади са заједничким, рестриктивним мерама ЕУ према Русији и Белорусији

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 01. децембар 2023.

Европска унија ће формално тражити од Европске комисије да уврсти обавезе из споразума о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине, у преговоре о чланству између Београда и Брисела, преноси РСЕ.

„Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије“, стоји у нацрту закључака у који је РСЕ имао увид.

Ове закључке ће усвојити министри за европска питање на састанку Савета Општих послова 12 децембра. Исте закључке ће потом потврдити и Европски савет на самиту европских лидера који ће бити одржан 14. и 15. децембра.

Поглавље 35 у приступним преговорима између Србије и Европске уније, обухвата односе са Косовом.

ЕУ редовно упозорава да брзина приступног процеса са Србијом зависити од напретка у дијалогу о нормализацији односа.

Србија и Косово су 27. фебруара постигли споразума о путу ка нормализацији односа.

У Охриду је 18. марта усаглашен анекс примене овог договора.

Београд и Приштина нису потписале споразум ни анекс примене, јер је то одбио председник Србије Александар Вучић.

Изјавом високог председника ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност Жозепа Борела споразум се сматра правно обавезујућим за обе стране.

ЕУ је и раније поручила да ће и овај споразума да се укључи у приступни процес Србије, како би се потврдио правно обавезујући карактер тог документа.

У нацрту закључака се поздравља Споразум о путу нормализације између Косова и Србије и његов анекс за имплементацију. Међутим изражава се жаљење због недостатка примене код обе стране, „као и других нерешених обавеза постигнутих у дијалогу који помаже ЕУ“.

Позивају се „Србија и Косово да у потпуности поштују и спроводе све обавезе, без даљег одлагања и предуслова“.

„Ово укључује оснивање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином. Савет поздравља спремност Србије и Косова да прихвате нацрт статута који је странама представила ЕУ, уз разумевање да је потребно даље радити на овој основи“, стоји у нацрту.

Такође се у документу изражава очекивање да „и Србија и Косово пронађу одрживо решење за ситуацију на северу Косова које гарантује безбедност, сигурност и партиципативну демократију за све грађане“.

„Савет очекује од Србије да се укључи у Дијалог уз подршку ЕУ у доброј вери и духу компромиса како би се постигао свеобухватан правно обавезујући споразум с Косовом о нормализацији односа у складу с међународним правом и правним тековинама ЕУ без даљег одлагања. Овај споразум треба да се бави свим кључним отвореним питањима и на тај начин допринесе регионалној стабилности”, наводи се у закључцима.

Додаје се да су нормализација односа и спровођење обавеза из дијалога суштински услови на европском путу обе стране и да „обе стране ризикују да изгубе важне прилике у одсуству напретка“.

Србија није довољно урадила по питању мера око насиља на северу

У закључцима који се односе на Србију, у одломку који се односи на насиље на северу Косова, поручује се да нема оправдања за ово насиље и оштро се осуђују „насилни акти демонстраната косовских Срба против грађана, трупа КФОР-а, органа за спровођење закона и медија који су се десили 29. маја 2023“.

Такође се у том смислу спомиње у напад на Косовску полицију у селу Бањска 24. септембра 2023, када су убијени један косовски полицајац и потом тројица нападача спрске националности.

„Савет очекује од Србије да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере да се починиоци напада ухапсе и брзо приведу правди. Савет изражава жаљење што Србија није предузела довољне мере у том погледу“, поручује се у нацрту закључака који чекају на усвајање Савета општих послова ЕУ.

Изражава се забринутост због поновљеног гомилања војних снага Србије у близини Косова те констатује накнадно смањење трупа и опреме.

„Србија и Косово морају да наставе са сталним напорима за деескалацију, да се уздрже од једностраних и провокативних акција које би могле да доведу до тензија и насиља и да зауставе реторику која изазива поделе“, поручује Савет ЕУ.

Поздравља се чињеница да је Србија предузела „неке кораке у правом смеру“, укључујући јавно подстицање косовских Срба да учествују на локалним изборима на северу Косова. Од Србије се тражи да подстакне косовске Србе да се врате у институције које су напустили.

Понавља се упозорење да ће могући неуспех у деескалацији тензија имати последице и да је ЕУ спремна да процени „даље мере и према Србији и према Косову, ако буде потребно“.

Србија спремна за отварање кластера, али мора да усклади спољну политику

Савет ЕУ, у нацрту закључака прихвата процену Европске Комисије да Србија одржава свој ниво припремљености за почетна мерила у кластеру 3 (Конкурентност и инклузивни раст) и обећава да ће наставити с проценом тога.

Поручује се, међутим, да ЕУ има снажна очекивања од Србије да појача своје напоре ка потпуном усклађивању са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама, укључујући Русију и Белорусију, „као питање највећег приоритета“.

„Савет такође позива српске власти да се уздрже од акција и изјава против ставова ЕУ о спољној политици и другим стратешким питањима“, наводи се у нацрту закључака.

Савет ЕУ такође прима на знање „хуманитарну и другу помоћ“ Србије Украјини.

Поздравља се такође „побољшана сарадња“ Србије с ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ и охрабрује Србија да настави ове напоре.

„Иако признаје напредак у овом погледу, Савет наставља да наглашава потребу да Србија у потпуности испуни своју обавезу да се усклади са визном политиком ЕУ“, поручује се у нацрту закључака.

Владавина права и односи с Косовом кључни за приступни процес

Министри за европска питање земаља чланица ЕУ, од Србије ће тражити да настави да се фокусира на испуњавање привремених мерила из поглавља 23 и 24 које се односе на владавину права.

Поздравља се благовремено усвајање пет закона којима се примењују уставни амандмани из 2022, али се нацртом закључака поручује да је потребан даљи рад и политичка посвећеност да би се спровеле реформе у основним областима, укључујући правосуђе.

Подвлачи се потреба да Србија појача напоре у борби против корупције и организованог криминала, те неопходност опипљивих и убедљивих резултата о ефикасним истрагама, кривичним гоњењима, правоснажним пресудама, замрзавањем и конфискацијом имовине стечене криминалом.

„Савет подсећа да ће напредак Србије у владавини права и нормализацији односа са Косовом наставити да одређују укупан темпо приступних преговора“, поручује се путем ових закључака који ће бити усвојени 12 децембра.

Забринутост стањем у медијима и односом према ратним злочинима

Савет ЕУ ће овим закључцима поновити своју забринутост због ограниченог напретка у побољшању општег окружења за слободу изражавања и независност медија у Србији. С тим у вези позива се Београд да појача напоре на делотворној примени акционог плана медијске стратегије.

У документу се подвлачи важност значајне регионалне сарадње у домаћем решавању питања ратних злочина, решавању преосталих случајева несталих особа и пуне сарадње са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове.

„Не би требало да постоји подршка осуђеним ратним злочинцима нити величању или негирању њихових злочина“, поручује се путем закључака.

(Радио Слободна Европа)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер