Роуз Готемилер: Током бомбардовања 1999. учинили смо све да се избегну цивилне жртве - надамо се да ће временом грађани Србији променити мишљење о НАТО-у

 О утицају Русије на земље западног Балкана, шта улазак Црне Гроре у НАТО значи за Србију, о бомбардовању 1999. и будућности односа Србије и НАТО-а, ексклузивно за Н1 говори заменица генералног секретара НАТО-а, Роуз Готемилер. С њом је разговарала Маја Ђурић.

Као, што знате, ја сам веома ограничена дипломатским правилима, никада не говорите никакве детаље о томе шта је тема дипломатских разговора. Али, рећи ћу вам да је Александар Вучић био веома захвалан због мог доласка и ми смо причали о начинима на које НАТО и Србија раде заједно. И све више тражимо начине како да сарађујемо, како да сагледамо неке веома важне интересе Србије.

Прошле године сам била у Црној Гори, када се тамо одржавала вежба о управљању ванредним ситуацијама. И била сам веома импресионирана српским тимом. Знам да сте имали проблема са поплавама у Србији и то је тачно оно о чему је вежба о управљању вандредним ситуацијама и била. Како ефикасније одговорити на поплаве или сличне ванредне ситуације? И НАТО се нада да ће са Србијом наставити да ради на веома важним питањима, управо, као што је то, јер то забрињава Србе.

Према вашем мишљењу, с Вучићем као председником, хоће ли бити неких промена у спољној политици Србије или ће Србија наставити истим курсом као и до сада?

Ја смарам да Србија има веома разуман приступ спољној политици и безбедности, у смислу да се пре свега фокусира на сопствене интересе и покушава да ради онако како је за земљу корисно. Али, оно што нас често брине у овом региону је тражење начина да изградимо стабилност и безбедност, за различито становништво које живи на овом простору. Ово је веома комплексан део света, ја то знам. С много различитих интереса и зато је важно и за Србију да ради на изградњи стабилности и безбедности за све.

Како видите значај НАТО-а за стабилност у овом региону? На Косову, у остатку Србије, у Босни и Херцеговини и другим земљама региона?

Очигледно је да је НАТО присутан на овим просторима врло, врло дуго. Како кроз активности КФОР-а које су - сматрам - биле веома важне за изградњу локалних снага безбедности и изградњу такође стратегије за вођење одбрамбених мисија. Обезбеђиване су добро обучене војне снаге, спрособне снаге, али и врло усклађене са надзором цивилног друштва, усклађене и са институцијама. Најважније, проблеми а корупцијом се решавају, доста су урадили с КФОР-ом поводом тога.

Такође, веома смо заинтересовани да сарађујемо са Србијом по питању изграње одбрамбених капацитетета, по питању тренинга и вежби - имали смо врло успешне вежбе са српским снагама. То су, дакле, поља у којима видимо заједнички интерес.

Генерални секретар НАТО-а изјавио је да је забринут због предлога за формирање војске Косова. Шта ви мислите о томе?

Забринутости је било, јер је то уставно питање. Да би се тако несто спровело, морао би да се донесе амандман на Устав. То је питање државне политике, што свакако утиче и на целокупан регион. Па, на крају, и на наше сигурносне снаге на Косову. Зато мислим да је било јако важно за генералног сектретара Столтеберга да буде јасан и прецизан о томе шта нас брине и било нам је драго што је одлука отишла у правом правцу.

Да ли верујете да криза на Косову може да ескалира? И овога пута мислим на политичку кризу?

Политичка криза може увек да ескалира, без обзира на то у ком делу света, имали смо такође и неколико успона и падова у Европи у последње време. Ја сматрам да је за овај регион важно да, иако постоји дуга историја, има и напредака у државним системима и владама у земљама из региона. Зато је кључно примењивати "корак по корак" приступ проблемима, али наглашавам да је неопходна владавина права. Ми ћемо - где можемо - кроз НАТО увек слати такве поруке.

На инаугурацији је, такође био и потпредседник Руске Федерације Дмитриј Рогозин. Овде се доста говорило о томе колики је и какав руски утицај на земље западног Балкана, посебно на Србију. Шта ви мислите о томе?

Па, Димитриј Рогозин је неко кога ја познајем веома дуго. Можда нисте знали, али ја сам била директор московског Карнегијевог центра, много година, и њега знам из тог периода. А он је био и НАТО амбасадор година, такође, за Руску федерацију, само што ја тада нисам била у НАТО-у на тренутној позицији заменице генералног секретара НАТО-а.

Ја увек кажем, када ме питају за руско присуство у овом делу света, да Русија, наравно, овде има дубоке корене кроз културу и историју, повезана је дугорочним везама, ту су и економске везе. И знам да постоје и безбедносне везе Москве са Србијом.

Ја сматрам да не треба увек да мислимо о утицају Русије или НАТО-а или било које друге земље као "нулту суму" - где је немогуће да оба играча победе. То је најважнија ствар. У НАТО-у кажемо да државе треба да имају могућност да бирају своје безбедносне партнере, да изаберу са ким це сарађивати.

За земљу као што је Србија, уколико жели да сарађује са Русијом из безбедносног угла и ако жели да сарађује и са НАТО-ом, ту нема контрадикторности. То није "нулта сума" из теорије игра. Надамо се да и Русија има такав поглед на ствари.

Америка је забринута због изградње руско-српског хуманитарног центра. Званичници, међу којима је и амбасадор САД-а у Србији, Кајл Скат, изјављивали су да би то могао да буде "шпијунски центар".

То је, очито, билатерално питање између Србије и Русије, али сваки пут кад нека држава да дипломатски статус цивилној установи, увек треба добро размислити о томе. Оно има свој статус, свој начин деловања, у преводу постаје суверена територија државе, која има нови, дипломатски статус. Важно је да државе имају детаљан преглед, и добро разумеју која ће му бити сврха.

На Београду ће бити да донесе одлуке по овом питању - то није до мене, било би добро да знамо о чему се тачно ради.

Зашто је улазак Црне Горе у НАТО толико важан за НАТО? У питању је мала земља, са малом војском?

О то је фантастична ствар, баш смо имали подизање заставе у седишту НАТО-а, наравно, церемонија приступања одржана је у Вашингтону. Зато што верујемо да Црна Гора пружа безбедност на регионалној бази, за земље западног Балкана и помаже нам да изградимо стабилност овде. Али, пружа сигурност кроз операције и мисије у које је НАТО укључен.

Црна Гора је била врло активна, на пример, у Авганистану, стога ми заиста ценимо Црну Гору, прво као партнера, а сада и као пуноправну чланицу, јер они осигуравају безбедност и у овом комшилуку, али и у осталим пољима у којима НАТО делује.

Хоће ли Србија сада бити више усмерена на сарадњу са НАТО-ом, зато што је Црна Гора трећа земља бивше Југославије која је сада чланица НАТО-а?

Заиста се надам да можемо да наставимо да унапређујемо нашу сарадњу, али ће много тога бити на Београду да донесе одлуке. Председник и чланови Владе ће морати да одлуче шта има више смисла за Србију. Из перспективе НАТО-а, сматрамо да је Србија добар партнер, остварујемо партнерство у бројним областима.

Узгред, толико је области које се могу унапредити, а од интереса су и за Србију. На пример, ја знам да је од последњих сукоба на овим територијама остало доста неексплодираних мина, неексплодираних бомби и ми се у НАТО-у трудимо да помогнемо у обуци локалних експерата, да би били што обученији у решавању проблема де-минирања. Ето, баш у тој области, видим да би могло унапредити однос између Србије и НАТО-а.

Желела бих да вас питам и о последњих истраживањима, која говоре да би веома мали број грађана гласао за улазак у НАТО. Око 84 процената грађана, на потенцијалном референдуму, рекло би "не". Рат 1999. и даље је један од кључних разлога. Како видите будућност Србије и НАТО-а?

Дозволите ми да прво кажем неколико речи о рату 1999. године. Када је генерални секретар НАТО-а, Јенс Столтенберг био овде у 2015. тада је поменуо жаљење које осећамо у седишту НАТО-а због бола који је нанет становништву које је било погођено тим ратом.

Ми смо, заиста, тражили начине да превазиђемо озбиљну кризу у том тренутку и урадили смо све што смо могли из перспективе НАТО-а, да се избегну цивилне жртве. Желим још једном да искажем жаљење породицама жртава, али смо ми тада осећали да помажемо на веома значајан начин да се превазиђе тешка криза у региону. Ја само желим да још једном истакнем ту поруку, иако знам да је и генерални секретар Столтенберг исто рекао пре две године. Важно је да се каже још једном.

Ако говоримо о актуелном односу веома је важно да изградимо нашу сарадњу, ако је могуће и ако то Србија види као свој интерес. НАТО никада не иде 'ногом кроз врата', то није начин на који чинимо ствари, али ако ваша Влада то види као корисно за безбедносне задатке, одбрамбене задатке и проблеме које ви имате, чак и у областима које су веома корисне са српско становништво, као што сам поменула вандредне ситуације - поплаве, пожари, проблем неексплодираних мина и бомби - ако можемо да помогнемо са таквим проблемима, онда се надамо и да ће током времена људи, грађани мислити мало другачије о НАТО-у.

(Н1)