Ројтерс: Баук стечаја „куца” на врата немачких предузећа

 БЕРЛИН – У Немачкој је завршен једногодишњи мораторијум на покретање поступака због инсолвентности и већ постоје сигнали да креће раст стечајева у највећој европској економији, пише агенција Ројтерс.

Захваљујући овој мери, неликвидност је пала. Међутим, Берлин је од октобра прошле године почео са постепеним укидањем ове одлуке. Ове године, само фирме које још чекају државну помоћ из новембарског пакета изузете су од обавезе да пријаве инсолвентност - за сада. Понедељак је први радни дан од када се ово изузеће више не примењује.

„Истек ове врсте заштите значи повратак уобичајеним конкурентским условима и транспарентности тржишне економије”, каже Патрик-Лудвиг Ханч из немачке кредитне агенције Кредитреформ.

То је добродошла вест за домаће критичаре који кажу да је пад инсолвентности сам по себи доказ да је држава учинила више него довољно, али да сада постоји ризик да ће спречити оно што економски либерали поздрављају као „креативну деструкцију”.

Термин „креативна деструкција” је лансирао аустријски економиста Јозеф Шумпетер 1940-их залажући се за то да се „преполове” неодрживе фирме како би се створило место за динамичније придошлице.

Последњи званични немачки подаци, за јануар, показују да је број несолвентних предузећа пао за 31,1 посто на годишњем нивоу, на 1.108. Међутим, утицај поступног укидања суспензије од октобра тек се видети у новим подацима, када случајеви инсолвентности буду почели да стижу до судова, саопштио је Завод за статистику.

У новембру прошле године, месец дана након што је почело поступно укидање ове мере, забележен је пораст ових поступака од 5,0 одсто након континуираног пада од почетка 2020, према евиденцији Савезног завода за статистику која се односи на обавештења немачких локалних судова.

Број отворених поступака је у децембру порастао за 18 процената, након чега је опао у јануару за 5,0 посто, да би потом скочио у фебруару и марту за 30 и за 37 одсто, респективно.

Највише тело Европске уније за економску регулативу саопштило је прошле недеље да земље чланице морају да притекну у помоћ како би спречиле да талас инсолвентности запљусне здраве компаније које трпе због пандемије.

Процењује се да ће број стечајева у западној Европи ове године бити за око трећину већи у односу на нивое пре пандемије, када владе повуку ванредне мере подршке попут гаранција за кредите, подстичући авет раста незапослености и великих губитака банака, преноси Танјуг.

Портпарол парламентарне групе немачких социјалдемократа за правна питања Јоханес Фехнер обећао је да ће ове недеље покушати још једном да убеди конзервативне партнере у владајућој коалицији, посланике ЦДУ/ЦСУ, да продуже суспензију о обавезној пријави несолвентности за додатна два месеца.

Многе компаније би иначе морале да поднесу захтев за покретање поступка инсолвентности пошто им државна помоћ још увек није исплаћена, каже он.

„Ове компаније су ушле у кризу не својом кривицом и имају право на државну помоћ. У питању су хиљаде радних места од којих зависи егзистенција породица”, додао је Фехнер.

(Политика)